Окупиране територије – У селу Зебинце у новобрдској општини живи петнаесточлана породица Савић, а иако веома тешко живе, не помишљају да напусте окупиране територије.
У репортажи РТК2 се наводи да Љубисав и Госпава Савић, њихово деветоро деце, снаха и унучади живе у трошној кућици у селу Зебинце, засеок Манут у општини Ново Брдо.
Пољски пут до њихове куће проходан је једино у летњем периоду, у близини немају комшије, изоловани су од насељеног места, а беспослица и немаштина им предстваљају највећи проблем. Корисници су народне кухиње „Мајка девет Југовића“, теши их чињеница да бар за један оброк не брину.
„Само ја знам како је, посустајем, године су ме сустигле, не могу да радим, деца сазревају, они би да раде, али немају где. У општини за моју децу нема посла“, јада се Љубисав.
Госпава каже да „бар за хлеб имају“.
„За остало се сналазимо како можемо, имамо башту, радимо, деца помажу како које може и у башти и око стоке“, наводи Љубислављева супруга.
РТК2 наводи да њихова 17-годишња Јелена болује од епилепсије, да су лекови за њено лечење скупи, као и одлазак на редовне тромесечне контроле у Београд, а родитељи крпе крај с крајем како њу не би запоставили.
Упркос тешким условима живота 10-годишњу Ану новинари су затекли раздрагану, наводећи да оптимизам у њеним очима буди наду.
„Помажем мами, помажем тати, правим по нешто, правим и кућице за псе. Нико нема времена да се игра са мном, моји кучићи су ми једини пријатељи, ја се добро слажем с њима“, каже Ана.
На питање „шта је чини срећном“ кратко одговара „породица“.
Најстаријег сина Драгана, који је отишао по ручак, срели су на путу до куће. Каже исто што и његов отац, радио би било шта, али не може да нађе посао.
„Ишао сам и до општине и свуда, сви обећавају, обећавају само до избора, чим избори прођу нико те не гледа. Радио бих било шта, само да има редовна плата“, каже 27-годишњи Драган Савић.
РТК2 наводи да су Савићи, без обзира на околности и недаће са којим се суочавају, решени да остану где су, уверени да ће им се срећа осмехнути.
Танјуг
фото: Профимедиа
