Горан Живковић: Издајнички савез екуменисте Иринеја и евроунијате Вучића

„Наши властодршци изгубили су и памет и поштење.
А да су изгубили памет, показује њихова недоследност и противречност
у начину како они чувају ову прескупу државу и како воде наш мученички народ. 
…Хоће да подсеку сасвим корен српском народу. Хоће да оставе српско име празно,
пусто, без икаквог садржаја, и духовног и моралног и историјског и културног.„[1]

Подршка Иринеја Гавриловића, врховног екуменисте у СПЦ, богоборној евроунијатској власти превазишла је и ону коју је митрополит Сергије[2] пружао отворено богоборној власти, успостављеној после Октобарске револуције на простору Свете Русије, потчинивши РПЦ зликовцу Стаљину и комунистима. Кад год је колонијални управитељ Александар Вучић на удару добронамерних критика због издајничких потеза и завођења тоталитаризма, у његову заштиту устајe екумениста Иринеј.

Данас, када је понизни слуга Западних газда Вучић, од истих притиснут да испуни уговорену издајничку обавезу и призна терористичку творевину државу „Косово“, а истовремено расте оправдан гнев народа који прети да се претвори у свенародни бунт, у помоћ му прискаче његова десна рука послушни Иринеј Гавриловић. Као и увек до сада, „патријарх“ лојалан власти, одлучно даје подршку Вучићу који се „лавовски бори за Косово“ и који „одлично води државу“. Зато није никакво изненађење посета Вучића Сабору СПЦ, а којем су се наводно противили неки архијереји.

“Јер се увукоше неки безбожни људи, који су давно одређени на ово суђење, и Бога нашега благодат претварају у нечистоту, и јединога господара Бога и Господа нашега Исуса Христа одричу се.“(Јуда 1-4)

Ову смутњу и поделу коју праве екуменисти у име јединства у издаји, на жалост, многи нису препознали. Тако, за евроунијате из опозиције и оне који су заслепљени накарадним Западним тековинама, она представља прилику да екуменисте поистовете са целом СПЦ, а за оне који себе сматрају верницима Иринејево „угошћавање“ Вучића представља аргумент у прилог ставу о архипастирском старању за мир и слогу у народу. А истина је више него болна и поражавајућа, да оно што се представља као Сабор СПЦ уствари је скуп екумениста Београдске патријаршије који воде брод СПЦ, уместо у сусрет Господу како га је Свети Сава усмерио, у сусрет римском архијеретику и претечи антихриста, папи. Да се подсетимо, јер чак и многи искрено верујући, пројављују кратко памћење:

• Уз одобрење свих архијереја СПЦ владика рашко призренски Артемије, који је спречавао издају КиМ и ширење екуменизма у СПЦ, протеран је са своје епархије. Тим чином почело је отворено безакоње чији је крајњи циљ потчињавање СПЦ злочиначкој организацији у Ватикану. Свако ко жели може да се увери, преко још увек доступних снимака, анализа и докумената на интернету, у издају Бога и рода од стране оних који римског крвник називају „светим оцем“, а његову злочиначку организацију сестринском црквом, који од њега добијају бискупско прстење и јудине сребрењаке, који се моле са јеретицима…;
• Протеривањем владике Артемија са КиМ, до тада невиђеном сарадњом екумениста, евроунијата и шиптара, омогућено је да се без већих проблема разбије јединствени отпор нашег народа на КиМ, који је он створио, и тиме највише допринео заустављању егзодуса Срба, и који је онемогућавао Запад и њихове непосредне извршиоце шиптаре да, уз помоћ евроунијатске управе у Београду, окончају стварање шиптарске државе,
• Иринеј Гавриловић је ударио нож у леђа Србима на КиМ, када је 2013. године по налогу Вучића позвао народ на шиптарске изборе и тако омогућио Тачију и Харадинају да поставе своје подобне Србе на власт и легализују своју терористичку власт на целом КиМ…
• Као потреба да се у СПЦ сачува Православна вера чиста од безакоња екумениста на челу са Иринејом Гавриловићем, створена је Епархија рашко призренска у егзилу, коју духовно води владика Артемије и чије границе само Господ зна.

Ово је више него довољно добронамерним Србима, а ви сви који и даље верујете екуменистима, слушате их и дајете им подршку или сте заиста наивни, да не употребим неку ружнију реч, или сте једноставно неискрени! Та наивност и и неискреност су нас и довели да будемо обични робови у колонији званој Србија!

„Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој“ (Рим.10-3)

Када би било имало искреност код Иринеја, Амфилохија, Атанасија, Теодосија и осталих екуменисти у СПЦ, који се данас представљају као борци против издаје КиМ, прво би се покајали за своје екуменистичко понашање и поново постали Православци, затим би владику Артемија вратили на своју Епархију рашко-призренску и онда би анатемисали Вучића, лезбејку и све остале које раде против Господа, народа србског и државе Србије, односно издају КиМ. Све друго је обмана да се оправда оно што се не сме правдати, а то је издаја Бога и Рода.

Срби, живите и владајте се као наши часни преци. Молите се Богу, слушајте гусле и не одустајте! Борите се и супротстављајте се екуменистичко-евроунијатској издаји која влада! Нема предаје, само храбри остају и опстају. На крају ћу завршити речима онога с којим сам и почео ово писање: „Хоће умножено зло да нас удави и са свима нашим историјским и културним вредностима одвуче у пропаст. Ја чујем уздахе народне, чујем где се шапће, јер се слободно не смије говорити! Само нас Бог једини може спасти! Па ако нас бог може спасити, припаднимо Богу на молитву. И Бог који нас је до сада спасавао од пропасти и од сад ће нам бит спас. Но осим молитве богу треба и сами све да учинимо што је у нашој власти , да изађемо из ове помрчине на светлост. Зато вас позивам, браћо и сестре, да се пренемо и устанемо и збијемо редове, као војска Божја против војске сатанске.“[3]

Учинимо што до нас стоји, остало ће дати Господ!

Дана 04/17.05.2019. Лета Господњег

Грешни раб Божији
Горан Живковић

——–

УПУТНИЦЕ:

[1] Новогодишњa посланицa Патријарха српског Варнаве 1937. године

[2] 16/29.7. 1927. го­ди­не ми­тро­полит Ни­же­го­род­ски Сер­ги­је, ко­ји је у то вре­ме оба­вљао ду­жност Чу­ва­ра па­три­јар­шиј­ског тро­на, об­ја­вио је сво­ју не­слав­ну „Де­кла­ра­ци­ју” о ода­но­сти Ру­ске Пра­во­слав­не Цр­кве со­вјет­ској вла­сти и со­ли­дар­но­сти са ње­ним „ра­до­сти­ма” и „пат­ња­ма”.

[3] Новогодишњa посланицa Патријарха српског Варнаве 1937. године

———–

17.5.2019. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић