Ово би могла бити Вучићева „Пирова победа“ у којој би највећа корист несрећних догађања око локалних избора било отрежњење гласачког тела
Драги моји Срби, не очајавајте и не оптужујте једни друге већ отворите ум и размислите о поуци коју вам шаљу ова догађања око локалних избора.
Најпре, морате прихватити да је ваше осећањe разочараности и безнађа добрим делом резултат манипулације опозиционих кандидата који су, водећи се својим политичким интересима, преувеличали значај избора у Београду и већини грађана Србије представили то као битку типа „опстанак или пропаст“.
Претпостављам да познајете Вучићеве инаџијске методе, одсуство морала, емпатије и савести у спровођењу политичког и економског терора над грађанима као и одсуство сваке одговорности осим према страним налогодавцима, па размислите шта би се догодило да је опозиција добила изборе на локалном нивоу у четири града, док на савезном нивоу све одлучују Вучић и СНС (полиција, правосудни систем, здравство , одгој и образовање, социјална заштита, спољна политика…).
Са друге стране морамо да се позабавимо реалним сагледавањем оног што се у Србији зове „опозиција“.
Од политичара се очекује да буду морални, национално и социјално одговорни људи који се боре за успостављање и поштовање права, чија дела су усмерена на унапређење живота грађана које представљају.
Да ли можете да се сетите за која права су се залагали представници опозиције? Ја, на пример, мислим да се нико није борио за очување или успостављање права грађана већ пре свега, и искључиво, за своје личне интересе и ситне политичке поене. Да су се борили за права, цела ова прича око избора би била много мање вашарска и примитивна а много више политички и социјално одговорна, много мање би био прљав „фајт“ а много више размена ставова кроз дискусију, много мање би био прича о оптужбама а много више прича о намерама и исправном деловању, много мање би била „лажа и паралажа“ а више приказ реалних чињеница, медијска присутност кандидата равноправна а изборни спискови би били преконтролисани и сведени на живе грађане са правом гласа и боравком дужим од годину дана у том граду.
А и, док сте ви ватрено агитовали и подржавали излазак на изборе, убеђени да сте шраф који нешто битно одлучује и спаја заборављајући да вам главу заврћу шрафцигери у туђим рукама, разједињени кандидати опозиције су се, у жељи да преотму гласове једни другима, најподлије међусобно оптуживали (уместо да су се бавили СНС-ом као циљем) повећавајући, таквим активностима, из дана у дан број апстинената.
И резултат је познат: СНС је, свестан да осим чланства, сендвичара и „двохиљадарки“, нема подршку грађана, организовао гласање миграната којима су личне карте издате два дана пре избора, из Ниша , Краљева, Неготина су бројним аутобусима пристизали новопријављени „Београђани“, гласало се са дуплим листићима, без провере идентитета грађана, призвани су и духови умрлих грађана а показали су и да је бројање листића превазиђено те да се договорним и одокативним методама проглашавају резултати, да би на крају једном примитивном вашарском представом недостојном демократских тековина XXI века, апсолутну превару прославили као апсолутну ватрометну победу.
Мој став је да би ова победа могла бити Вучићева Пирова победа у којој би највећи бенефит несрећних догађања око локалних избора било отрежњење гласачког тела које би коначно схватило да највећи број политичких странака у Србији функционише као део организације чији је циљ систематско и организовано спровођење поробљавања грађана Србије и које је резултат организоване активности страних фактора и домаћих плаћеника и квислинга.
Драги моји Срби, размислите колико смо сами криви зато што смо дозволили да сендвич постане трагичан симбол понижене Србије а 2000 динара цена по којој се продаје опстанак Срба?
Не одустајмо од Србије и дајмо себи шансу да се организујемо и изборимо за статус слободних грађана који одлучују о свом животу. Почели смо борбу и ово је само једна изгубљена битка и то због лоших генерала и још лошије борбене тактике..
Није касно. И све зависи од нас.
Наслов и опрема: Стање ствари
(Фејсбук профил Гордане Секулић)
