Упркос чињеници да цене нафтних деривата у Србији од почетка године константно расту и да државни намет у виду акцизе и ПДВ-а чини чак 53 до 55 одсто цене, Влада Србије до данас није реаговала мерама којима би ублажила негативан утицај поскупљења пре свега на привреду. Последњи пут је држава привременим смањењем акциза на гориво реаговала 2012. године.
Министар енергетике Александра Антић је, након корекције цене бензина и дизела због повећања акцизе у марту ове године, рекао да ће Влада Србије у случају нових поскупљења размотрити којим мерама може да реагује. Како цене нафтних деривата нису под контролом државе, једина мера којом би могло да се реагује јесте смањење акциза. То значи да би држава морала да се одрекне неког процента свог захватања. Према Закону о акцизама оне би могле да буду привремено умањене за највише 20 одсто.
Иако су цене нафтних деривата наставиле да расту, држава није реаговала. А да ли се разматра могућност смањења акциза на гориво питање је које су новинари Инсајдера упутили још у петак Министарству финансија. Одговор, међутим, до данас није стигао.
Ракић: Гориво јефтиније и до 12 динара када би држава укинула ПДВ на акцизу
Милан Ракић из Удружења приватних бензинских станица за Инсајдер каже да држава чак не мора да смањује акцизе, већ да је довољно да се одрекне ПДВ-а који наплаћују на те исте акцизе.
„Држава наплаћује порез на додату вредност на државни намет, а то нема никакве логике. Када би се држава одрекла тог дела ПДВ-а гориво би било јефтиније за 10 до 12 динара“, каже Ракић.
Он напомиње да су нафтни деривати у свету у протеклих годину дана поскупели за око 22 одсто и да је исти тренд присутан и у Србији.
„Цена бензина је почетком године била око 143, а сада око 157 динара по литри. Осим тога, тренутна ситуација је таква да се цене заправо све чешће коригују, током месеца и по неколико пута, али то буде по 50 пара како би се мање приметило“, каже Ракић.
Србија у врху листе у окружењу
За разлику од просечних зарада које су међу најнижима у региону, када је реч о ценама нафтних деривата, Србија је међу најскупљима у окружењу. Бензин је скупљи само у Словенији и Хрватској, док је дизел у Србији убедљиво најскупљи у региону. Према последњим подацима, бензин мб 95 у Србији се продаје у просеку за око 1,33 евра. У Мађарској, Бугарској, Македонији и БиХ је цена нижа, док је исти тај бензин незнатно скупљи у Словенији и Хрватској. С друге стране, у Србији се литар дизела продаје у просеку за 1,42 евра. Сви остали у окружењу купују јефтинији дизел.
Ако се има у виду да кретање цене сирове нафте на светском тржишту подједнако утиче на све, поставља се питање због чега је гориво у Србији међу најскупљим у региону. Осим тога, као по правилу, домаће тржиште практично одмах реагује на поскупљење на светском тржишту, али таква пракса изостаје или стиже са минималним корекцијама када исте те цене падају.
Као главни разлози за поскупљење бензина, готово сваког месеца од почетка године, навођени су различити узроци – од кретања цене сирове нафте на светском тржишту, преко ниског водостаја на Дунаву, па до санкција Ираку. Чињеница је пак, да је серију кориговања цена на више започела Влада Србије која је у марту ове године повећала акцизе за гориво, по литру бензина за 2,63 динара, а дизела за 3,07.
Према анализи Удружења нафтних компанија Србије државна захватања у цени литре бензина од око 156 динара су 82,44 динара (0,69евра). Од малопродајне цене дизела од око 167 динара држава убире 85,60 динара(0,72 евра).
Иначе, осим акцизом, цена горива је додатно оптерећена накнадом за маркирање и накнадом за мониторинг горива. Држава акцизом такође опорезује биогорива и биотечности, дуванске прерађевине, алкохолна пића, кафу, течности за пуњење електронских цигарета, струју за крајњу потрошњу.
(извор: инсајдер.нет)
