Након Путинове изјаве да је Русија спремна да ограничи производњу нафте, цена брента достигла највишу вредност за последњих годину дана * Мићовић: Ако се настави тренд раста цене нафте, неминовно је да скочи и цена литре на пумпи * Соколовић: Произвођачи ће предузети мере за стабилизацију цена, а српске пумпаџије су слободне да формирају цену по својој вољи

У случају да се тренд раста цена нафте на светском тржишту настави континуирано у дужем периоду, могло би уследити и повећање малопродајних цена горива у Србији средином новембра, сазнаје Данас.

Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије, каже за наш лист да је у случају константног раста вредности “црног злата”, а на основу искуства из претходних година, неминован раст цена горива у читавој Европи па тако и у Србији.

– Једноставно, досад, кад год би падала цена нафте смањивала би се и цена горива. У случају кад би цена “црног злата” расла повећавале би се и малопродајне цене горива. Вредност нафте на светским берзама расте или пада на дневном нивоу, тако да се те краткорочне промене не могу одразити на цене горива на бензинским пумпама. Конкретно, да би цена горива у Србији била повећана потребно је да у дужем временском интервалу од рецимо месец дана цена стално иде на горе. У том случају би дошло до повећања малопродајне цене горива у Србији. У овом тренутку је немогуће рећи колико би то износило у процентима. То ће се моћи израчунати оног тренутка када до тога дође. Оно што свакако већ сад може да се констатује је да та повећања неће бити висока. Нису била висока ни када је цена нафте достизала свој максимум па тако неће бити ни у овом случају. Дефинитивно је да поскупљење горива на пумпама неће достићи ниво од 50 одсто од садашњих цена – истиче наш саговорник.

Он додаје да замрзавање производње нафте у свету неће изазвати рекордне скокове цене нафте као што је то био случај када је она достизала вредност изнад 110 долара по барелу.

– Потрошаче је веома тешко убедити у то да нафтне компаније желе да формирају одрживу цену нафте на тржишту. Сада смо наиме дошли у ситуацију да је тржиште презасићено, доступне нафте има у великим количинама а са друге стране не повећава се број оних који је купују. Таква ситуација није добра јер угрожава несметано функционисање нафтних компанија а њихова пропаст није у интересу ни потрошача ни светске економије. Досадашња цена нафте на светском тржишту заиста није била одржива, односно није омогућавала нафтним компанијама да обезбеде одрживо и стабилно снабдевање тржишта “црним златом” и управо због тога је и донесена одлука о замрзавању производње – наводи Мићовић.

Слободан Соколовић, професор Технолошког факултета у Новом Саду, каже за Данас да је договор о замрзавању цена нафте постигнут на неформалном састанку земаља чланица ОПЕК-а у Алжиру а да је закључак да је то најбоље решење, поновљен је и у појединим коментарима током Светског енергетског конгреса у Истанбулу. Том приликом је Владимир Путин, председник Русије, изјавио да је Русија спремна да се укључи у разговоре о замрзавању или смањењу нивоа производње нафте. Након те изјаве цена северноморске сирове нафте “брент” је на трговању у Лондону порасла на 53,45 долара за барел, највиши ниво за годину дана.

– Суштина договора постигнутог у Алжиру, који је ових дана потврђен и на скупу у Истанбулу, јесте да треба предузети мере за стабилизацију цена нафте на светском тржишту. У овом тренутку цена је ниска због презасићености тржишта. Када је реч о томе да ли то може утицати на малопродајне цене горива у Србији треба, узети у обзир да је тржиште либерализовано те да су власници безнинских пумпи слободни да одређују цене сходно својим трошковима и објективним околностима – закључује Соколовић.

Пише: Г. Влаовић, Данас.рс