Званична државна статистика је потврдила чињеницу коју свако осећа по џепу – да су се цене једноставно „отеле контроли”. И гувернерка Табаковић морала је да „призна” да су се пролећне процене Народне банке о максимуму инфлације током јуна и јула од 10,5% показале погрешним, пошто је у јулу инфлација достигла чак 12,8%.
Раст инфлације ће се наставити, јер још није обрачунато поскуплјење струје од десетак процената, као ни гаса од 9%, које ће ступити на снагу у септембру. Притом се очекује и значајније поскуплјење струје за индустријске потрошаче, која је тренутно неколико пута јефтинија него што је берзанска цена у региону.
Међутим, чак и летимичан увид у цене у продавницама или на пијаци показује да су цене скочиле још много више него што се може заклјучити из статистичких извештаја.
Ако погледамо „барометар” који Нова економија објавлјује од фебруара ове године, лако је заклјучити да су артикли неопходни за основне потребе у просеку поскупели од фебруара до августа за двадесет и више процената. Односно, ако се поскуплјења наставе овим темпом, основни артикли ће на годишњем нивоу поскупети и преко 40%.
Додатни замах инфлација ће добити због велике суше која ће десетковати род низа полјопривредних култура, првенствено кукуруза, а то ће се пренети и на цео ланац исхране.
Притом држава вештачки покушава да „заузда” инфлацију тако што контролише цене артикала неопходних за живот (шећер, брашно, улје, свињски бут и слично), као и цене енергије.
Вештачки ниске цене енергената за грађане и привреду платиће се из буџета: у ребалансу буџета, који ће неминовно бити усвојен у септембру као први потез нове владе, држава ће морати да обезбеди између милијарду и милијарду и по евра само за ликвидност ЕПС-а и Србијагаса.
Ни цене осталих „замрзнутих“ артикала неће бити могуће још дуго држати „на леду” без последица; о томе доволјно говори велики протест полјопривредника после којег је Влада морала да пристане на повећање откупне цене сунцокрета, а то ће утицати на нове цене улја.
Знатан део инфлације очигледно је увезен сполја, али и држава сноси добар део одговорности што је она тако висока. Ту посебно треба истаћи неоправдано, а вишекратно делјење „хеликоптерског новца”, чиме су знатно повећани инфлаторни притисци, а државна каса испражњена у тренутку када је задуживање државе озбилјно отежано због раста каматних стопа.
Сваком је јасно да инфлација највише погађа сиромашне слојеве становништва, посебно пензионере са фиксним примањима који нису у могућности да додатно привређују. Ако знамо да су пензије повећане у јануару за само 5,5%, долазимо до податка да је реална вредност пензија у августу умањена за више од 7% у односу на јануарску.
Пензионери су највернији бирачи ове власти: зато су у фебруару и примили по фамозних 20.000 динара, како би пре избора „схватили” за кога треба да гласају.
То је разлог што је власт спремна, упркос критикама скоро свих економских стручњака, да пензије повећа за 19,4%. Kолико ће то бити стварни болјитак за пензионере велико је питање: раст инфлације ће се наставити, па је сасвим могуће да ће и то повећање у најболјем случају само „покрити“ годишњу инфлацију.
Можда је и најава толиког повећања пензија индикатор инфлације која нас очекује до краја године. Сигурно је само једно: „Вучићево златно доба” се завршило, а нагло сиромашење становништва кроз инфлацију најболји је показателј те чињенице.
