До сада се приликом контроле меса проверавало само то да ли је месо погодно за људску исхрану. Али након скандала с коњетином у лазањама, све су важнији и тестови који одређују врсту животиње од које месо потиче.
Ако се у свежем месу или месним прерађевинама налази нешто што се приликом претраге у лабораторији и не тражи, то ће остати неоткривено. До сада се није контролисало које месо се, рецимо, налази у готовим јелима, поготово онима која садрже млевено месо.
Али након скандала с пронађеном коњетином у лазањама, за које се веровало да су пуњене млевеном говедином или свињетином, одједном се појавило велико интересовање за поступке који одређују од које животиње потиче неко месо.
Говедо, свиња или крокодил
Инситут Фраунхофер за молекуларну биологију и екологију у Шмаленбергу већ дуже време практикује поступак којим се, помоћу анализе ДНК, може врло брзо утврдити од које животиње потиче нека намирница.
Коначну истину о томе месо којих животињских врста је завршило у неком месном производу може да пружи само ДНК анализа. Притом се не анализира читав ДНК, већ само ген цитокром-Б који се разликује од животињске врсте до животињске врсте. Након анализе, уређај помоћу поређења с постојећом базом података одређује о којој животињи или животињама се ради.
А на тој листи се не налазе само животињске врсте које су уобичајене на јеловницима у овим поднебљима, попут свиња, говеда или живине, већ и егзотичне врсте попут крокодила или кенгура. И многе сорте риба могуће је утврдити утврдити помоћу такве анализе.
Једини излаз: поуздати се у месара
Међутим, и ДНК-поступак има својих недостатака. Заправо његова највећа предност, а то је да му ништа не промиче, може бити и највећа мана. Јер и најмање мешање са страним ДНК, може да дâ погрешну слику.
„Рецимо да месар приликом обраде кине или се посече и један део његовог ДНК заврши у месу, резултат анализе кобасице би гласио: пронашли смо трагове људског меса у прехрамбеном производу“, каже Котхоф, научник института Фраунхофер. Исто тако, можете пронаћи коњски ДНК код говедине и то чак и у случају да су две врсте меса висиле заједно у хладњачи или су биле обрађене на истим машинама.
Но, чак ни количина пронађеног ДНК не даје праву слику о томе шта се заправо налази у кобасици или месној конзерви. „Није сво месо исто. Живчано ткиво садржи милион пута више ћелија него нпр. масно ткиво. Ако се рецимо при производњи кобасица употреби један грам живчаног ткива говеда и килограм свињске масноће, на крају би се дало закључити да је у кобасици претежно говедина, што би било погрешно“, објашњава научник.
Очигледно је једино што купцу на крају преостаје, бескрајно поверење у искреност и поштење његовог месара.
ДW, Б92
