НА основу Одлуке буџета града Београда, ове године престоница ће да повуче кредите у износу од 66.633.333 евра. Са овим, али и са претходним кредитним задуживањем, опозиција у градском парламенту жестоко оптужује актуелну градску власт да је главни град последњих година ушао у огромне дугове, који прелазе 802,5 милиона, односно милијарду евра. Они наводе да у ту цифру нису урачуната и задужења јавних градских предузећа.
Колики је дуг града Београда, за “Новости” говори Рената Милић Радујко, градски секретар за финансије.
– Дуг града Београда у марту 2013. године износи 380,8 милиона евра.
* То је знатно ниже од 802,5 милиона, колико треба да се врати до 2038. године. Како је то могуће?
– Ово су подаци стручне службе града Београда која се свакодневно бави отплатом дуга и ажурирањем стања. Подаци који су се провлачили по медијима су по нашем мишљењу последица нестручности или зле намере оних који су те податке износили. Општа пракса у материји јавних финансија је да се стање дуга изражава преко главнице коју дужник дугује на одређени дан и то је управо овај износ од 380,8 милиона евра.
ПРИДРЖАВАМО СЕ ЗАКОНА О ЈАВНОМ ДУГУ * Да ли тако дуги периоди отплате значе да неправедно задужујемо будуће генерације?
– Ми се водимо теоријом јавних финансија која каже да је задуживање оправдано на онолико дуг период отплате колико дуго трају благодети уложеног новца. Ми се строго придржавамо закона о јавном дугу који каже да можемо да задужујемо само капиталне инвестиционе пројекте, а с обзиром на то да је већина дуга чији је период отплате 25 година везан за Мост на Сави и приступне путеве, чије ће благодети осетити многе будуће генерације, тако дуг период отплате је сасвим оправдан, јер ће трошкове сносити управо они који ће имати користи од њега. Такође, улагања у инфраструктуру имају своју исплативост, те ће та улагања повећати приходе града Београда, из чега ће се отплаћивати дуг – каже Рената Милић Радујко.
* Готово читав дуг је настао за време мандата градоначелника Драгана Ђиласа?
– То није сасвим тачно, још 2001, 2003. и 2006. године су заклјучени уговори о кредиту са Европском инвестиционом банком и Европском банком за обнову и развој у укупном износу од 220 милиона евра. Истина је да је у последњих пет година појачана кредитна активност Града, али то је пре свега последица економске кризе, па су тако буџетске 2009.године, упоредно гледано, остварени текући приходи града Београда били за око 150 милиона евра мањи него претходне године, а текући приходи се ни уз благи опоравак нису вратили на ниво из 2008, тако да је град Београд због кризе изгубио на стотине милиона евра текућих прихода, те је задуживање било неопходно како би се завршили велики инфраструктурни пројекти.
* Да ли поменуто задужење може одвести до банкрота града Београда?
Град сигурно неће банкротирати. По нашим пројекцијама износи обавеза за камате и главнице ни у једној години неће прелазити 15 одсто текућих прихода, што је у потпуности одрживо стање.
* Да ли је истина да је Закон о јавном дугу измењен како би град Београд могао да се задужује преко до тада одређених лимита?
Не. Измене су биле неопходне како би критеријуми за задуживање били адекватнији. Главна измена је била та да је омогућено да стање дуга буде и преко 50 одсто текућих прихода уколико је период отплате тих кредита преко 5 година. У овом тренутку дуг Београда износи око 60 одсто текућих прихода из 2012. године или око 55 одсто од планираних текућих прихода у 2013. години, али треба имати у виду да скоро 50 одсто дуга града Београда има рок доспећа од 25 година. То суштински значи да су обавезе града Београда рапоређене на дуги низ година, што омогућава несметану отплату и поштовање другог, много важније услова из Закона о јавном дугу, а то је да износи камата и главница у текућој години не буду већи од 15 одсто текућих прихода.
* Под којим условима сте се задужили? Колико ће банке кредитори профитирати од ваших кредита?
– Чак 84 одсто дуга града Београда је код Европских развојних банка (ЕИБ и ЕБРД) код којих су узети кредити под условима који су далеко повољнији од услова на тржишту, па се тако фиксна камата креће од 3 до 5 одсто на годишњем нивоу. Остатак дуга од 16 одсто је везан за динаре и узет је код банака у земљи под врло повољним условима.
* Који су пројекти финансирани из Кредита града Београда?
– Обнова возног парка ГСП, изградња фабрике за прераду воде “Макиш 2”, инфраструктурна улагања за Београдске електране, пројекат обнове града (обнова Немањине улице, Булевара краља Александра, Пожешке, Старог савског моста), Моста преко Аде и приступне саобраћајнице за мост, куповина шпанских трамваја. Планира се и трамвајска мрежа и модернизација улица, Трг на Славији, реконструкција саобраћајнице Булевар ослобођења и улица Војводе Степе. Финансирана је изградња непрофитних станова, изградња објеката за потребе здравства, дечјих установа, основног образовања, капитално одржавање предшколских установа, програм уређења улица у Београду.
Новости
