Град Нови Сад – некоме мајка, а некоме маћеха

Док покушава на све начине да уништи Илију Девића који је у нову аутобуску станицу и сервис уложио 30 милиона евра, у долазак компаније “Лир” Град Нови Сад улаже близу 33 милиона, а да није сасвим извесно да ће амерички инвеститор уопште стићи.

Много буке је последњих дана око доласка компаније “Лир”, произвођача аутокозметике, који би требало да у индустријској зони “Север 4” првог новембра започне производњу и запосли 2.000 радника.

Док локална власт истиче допринос решавању незапослености, највећег проблема и Новог Сада и државе, опозиција указује да је у питању предизборно надувавање броја нових радних места и неизвесна инвестиција у коју град улаже више од америчке компаније, познате, како наглашава одборник градске скупштине Горан Радојев, по грубом односу према радницима, због чега је изгубила и неколико судских спорова у државама у које је дислоцирала поједине погоне.

Закупљивања хале

Суштина проблема је што амерички инвеститор захтева да производњу организује у закупљеним фабричким халама. Град није нашао друго решење него да до краја априла уложи чак четири милијарде динара, цирка 33 милиона евра, у изградњу и опремање 28 хектара индустријске зоне “Север 4”.

Инвестиција је изузетно велика за Нови Сад, а на одборничко питање какво је јемство да се после априла инвеститор не предомисли, градоначелник је, прилично неодређено, споменуо банкарске гаранције. Додатна замерка опозиције је да је реч о мало захтевној производњи, па ће 90 одсто запослених бити неквалификована радна снага. Пробна тестирања кандидата да дуго, и по дванаест часова непрекидно, стоји на истом месту, те осетљивости врхова прстију иде у прилог примедбама.

Са друге стране, локална власт узвраћа да су прилике такве да се не може бирати, те да су у овакву ситуацију град довели они који су фабрике затварили, док садашња покушава да гради творнице. Залагање града да по сваку цену доведе инвеститора, макар и не био на гласу, ипак се може схватити. Теже је, међутим, разумети однос актуелне, али и две претходне, локалне власти према инвеститору у улагање у нову међумесну аутобуску станицу, којим поводом је град изгубио основни парнични спор, а у току су још три судска поступка.

Обликовање јавног мнења

Подсетимо, пре скоро десет година, предузетник Илија Девић, који је претходно успешно приватизовао и ревитализовао посрнулог превозника АТП “Војводина”, са градом је склопио уговор по коме се обавезао изградити нову међумесну аутобуску станицу, док је обавеза града била да ову врсту превоза са постојеће, којој је давно истекла привремена дозвола за рад и којом управља локално јавно предузеће за градски саобраћај, преусмери на ново здање. Инвеститор АТП “Војводина”, чији је Девић био већински власник, је своју обавезу испунио, град своју није.

Како је уложено 30 милиона евра, а, услед неизвршавања обавеза од стране града, изостајали су приходи са нове станице, АТП “Војводина” је запало у доцњу, потом и немогућност отплате кредита. На крају, превозник је отишао у стечај. Стечајни поступак је још у току.

Поведен је судски спор, после низа рочишта, крајем 2011. године, суд правоснажно пресуђује да град није извршио обавезу и налаже надокнаду штете у висини око 12 милиона евра. Ванредним правним леком, град успева да снизи висину надокнаде на приближно 4,1 милион евра, а са спором је упознат и Европски парламент у Стразбуру и овај случај је међу двадесетчетири за који се тражи преиспитивање. Док градска власт јавности намеће утисак да је споран захтев инвеститора, у Стразбуру случај сматрају јединственим у смислу да није оштећено државно или друштвено власништво, већ, сасвим супротно градском виђењу, приватни инвеститор.

Када год Дејвид Мекалистер, известилац ЕП, дође у Србију и Нови Сад, пита за АТП “Војводину” и добија исти одговор да је спор у току. Нелагодност настаје оног тренутка када известлац напомене да је Парламент упознат са случајем и да очекује да се спор води у правом смеру. У три текућа судска спора висина надокнаде се процењује и на преко 70 милиона евра, јер је инвеститор осим имовине АТП “Војводина”, кредите јемчио и својим матичним предузећем “Манкоп” и личном имовином.

Пљачкање инвеститора

Све је тим необичније што је, за разлику од доласка компаније “Лир”, овде у питању извесна и, до спорне одлуке града да не изврши уговорну обавезу, успешна инвестиција. Улагач је запошљвао 526 радника у АТП “Војводина” и стотинак у “Манкопу”, а град није уложио нити динар. Шта више, улагач је већ припремио инфраструктуру за даља улагања у пратећи мотел, самопуслугу, бензинску пумпу, такси станицу…

Комплекс би годишње приходовао око 40 милиона евра, док би у њему посао нашло 1.100 радника.

Изгледа да су управо величина и квалитет бизнис пројекта и били главна мета насртаја на успешног предузетника. Остаје непознато зашто се Нови Сад грубо, по правоснажној пресуди и незаконито, понео према више деценија успешном предузетнику и његовој одлично осмишљеној инвестицији којом је обезбедјвао преко 1.000 радних места, много квалитетнијих од оних које би требало да отвори компанија “Лир”. И то тек пошто град претходно уложи 33 милиона евра у опремање терена и изградњу погона.

Још није познато ни колико ће на крају неодговорност три последње локалне власти коштати грађане града подно Петроварадинске тврђаве.

Живан Лазић, 021.рс