Грађани ће плаћати струју за РТБ Бор и дугове за Србијагас

Београд – Док се у Скупштини Србије ломе копља између власти и опозиције око буџета за 2017. годину, извесно је да ће приходи бити већи, а дефицит буџета мањи.

Ово је добра вест како за државу тако и за привреду, међутим оно што није добро је новина у овогодишњем буџету, а то је појављивање РТБ Бор међу директним корисницима субвенција и то у износу од две милијарде динара.

До сада је Бор гомилао губитке, индиректно га је држава одржавала у животу, ове године УППР-ом чак опростила старе дугове од 900 милиона евра, али сада је и директно прикачен на буџетску инфузију и то посредством Фонда за развој.

Осим РТБ-у и другим предузећима у приватизацији је намењено још 500 милиона динара, мада државу очекују велики изазови у решавању проблема Петрохемије са својих 620 милиона евра дуга или Азотаре која прави огромне губитке. Како незванично сазнајемо, ова средства за РТБ су намењена за плаћање потрошене струје.

Нагазне мине

Наредне године биће повећане и субвенције за још једног традиционалног губиташа ПЕУ Ресавица. Поврх стандардних 4,5 милијарди динара колико се сваке године издваја за ово предузеће у 2017. години држава ће дати још 600 милиона динара, али за прву фазу затварања два рудника.

Добра вест је што се за Железницу смањују давања из државне касе и то за 1,6 милијарди динара. Ове године за једино државно предузеће у ком се види да се спроводи реорганизација издвојено је 17,5 милијарди, а 2017. године ће та сума бити смањена на 15,9 милијарди динара.

Економиста Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта упозорава да су предузећа у реструктурирању и нека јавна предузећа нагазне мине.

„Остаје да се види како ће се решавати та предузећа, посебно хемијски комплекс и РТБ Бор. Ако наставе да праве губитке и у наредној, они ће се покривати из буџета следеће године и онда та средства неће моћи да се пласирају пољопривреди или уложе у здравство или искористе за смањење пореза и побољшање пословне климе“, упозорава Ђоговић, додајући да се следеће године мора подвући црта и видети које фирме могу да послују, а које морају у стечај.

Субвенције још веће

Када се ради о субвенцијама за привлачење инвестиција, ту не само да нема смањења већ држава планира да још више средстава издваја у наредним годинама. За 2017. годину предвиђено је 12,3 милијарде динара. На листи предузећа која ће добити средства налазе се 33 имена, међу њима и Фијат и Ер Србија, али не и износи које ће добити свако од њих, што је и једна од замерки Фискалног савета да ова давања нису транспарентно представљена. У члану 6 закона о буџету наводи се да ће у 2018. години бити издвојено 11,8 милијарди, а у 2019. 14,3 милијарде динара за, махом стране, инвестиције.

Гаранције су и даље ту

Када се говори о помоћи предузећима, не треба заборавити ни гаранције које држава даје на зајмове које узимају јавна предузећа. Тако ће држава гарантовати за кредит од 30 милиона евра који ће ЕБРД дати Србијавозу, предузећу за путнички железнички саобраћај за реконструкцију железничке станице Земун. Такође, држава ће гарантовати и за два кредита Немачке развојне банке (КфW) ЕПС-у у вредности од 125 милиона евра за реконструкцију система за транспорт шљаке у ТЕНТ А, као и за изградњу ветропарка у Костолцу.

Од исте банке и Електромреже Србије ће узети кредит од 15 милиона евра такође уз гаранцију државе. ЗА ПЕУ Ресавица држава ће гарантовати за кредит од 10 милиона евра код Чешке експортне банке. Србијагас ће се узајмити код пословних банака за 20 милиона евра за изградњу гасовода од Александровца до Тутина (преко Копаоника).

Укупно ће држава у 2017. години гарантовати за 200 милиона евра кредита, од којих су неки, извесно је, већ постали део јавног дуга, јер на пример Ресавица или Србијагас тешко да могу да враћају своје дугове. То се најбоље види код Србијагаса, уместо кога ће држава платити наредне године 61,5 милиона евра за дугове направљене према НИС-у.

Поред тога држава је гарантовала за дугове Србијагаса који доспевају наредне године у износу од 107,7 милиона евра и 42,2 милиона долара домаћим банкама и још 180 милиона евра страним банкама. Уколико сама фирма не буде могла да их отплати, држава ће морати.

М. Обрадовић, Данас