Ребаланс буџета Републике Србије за ову годину показује да држава решава на првом месту финансијске потребе властодржаца, а не гладног народа. За плате ботова и функционерских љубавница у државној управи издваја се двоструко више него за све облике социјалне заштите становништва, а за дотације страним организацијама скоро десет пута више него за помоћ младим талентима.
Милан Маленовић
Скупштина Републике Србије усвојила је 13. новембра 2020. без икакве озбиљне дискусије предлог владе о ребалансу буџета за ову годину. По том новом буџету укупни дефицит ће до краја године износити 483.056.679.426 динара (највећи део је настао у првој половини године – 304.8 милијарди динара), односно више од четири милијарде евра, што износи око 40 одсто од укупно планираних прихода. Истовремено ће се волумен динара у оптицају увећати за 9.861.433.574 динара, тако да ће Народна банка имати још веће трошкове ако жели да одбрани садашњи, нереални курс динара.
Овај суфицит ће се поравнати новим задуживањима. Овде вреди подсетити колико је ова власт “паметна” (на вођу), јер је у априлу одбила сугестију Европске комисије да код Међународног монетарног фонда аплицира за брзо финансирање, што би јој омогућило приступ фонду Европске Уније за помоћ земљама Западног Балкана ради изласка из привредне кризе настале епидемијом короне.
„Службе Европске комисије су предочиле Србији могућност помоћи од ММФ-а у контексту спремног инструмента за брзо финансирање. Власти Србије у овом тренутку не виде потребу за спољном финансијском помоћи и одлучиле су да се не обрате ММФ-у за финансијску подршку”, речено је тада медијима у Бриселу.
Уместо добијања повољних кредита и грантова ММФ-а и ЕУ, само месец дана касније, 13. маја, Србија је на берзи у Лондону продала своје обвезнице вредне преко две милијарде евра по каматним стопама двоструко вишим од оних које плаћа суседна нам Хрватска.
Kада бацимо поглед на страну расхода који су планирани овим ребалансом, видећемо како држава првенствено мисли на себе, затим на стране и домаће “инвеститоре”, а за грађане шта остане (ако нешто преостане).
За социјално осигурање и социјалну заштиту укупно је ове године планиран буџетски издатак од 119.074.138.000 динара. За дечју заштиту издвојено је 61.080.847.000 динара, а за социјалну заштиту само 31.802.977.000 динара. Поређења ради, само за плате запослених који су на републичком буџету планирано је да се издвоји 250.403.187.349 динара, односно више него двоструко него за сва социјална давања заједно.
Укупно ће нас запослени које плаћа републички буџет коштати 322.415.400.455 динара (ту су урачунати и доприноси, као и остали трошкови). Ставка “остали расходи за запослене” крију трошкове набавке и одржавања службених возила, али и куповину мобилних телефона и плаћање рачуна за одабране фунционере, а само за то биће дато 24.671.655.066 динара, односно скоро десет одсто укупно планираних расхода за запослене о трошку буџета. Примера ради, само је Пореска управа у последњих годину дана за набавку нових мобилних телефона једном платила 7.390.330 динара, а други пут 357.500 динара.
Да ли треба поновити како бар једна десетина трошкова за запослене одлази на љубавнице, љубавнике, ближу и даљу родбину највиших функционера, као и на нешколоване ботове који имају искључиво задатак да по интернету шире измишљотине о непостојећим успесима актуелне власти?
Субвенције у привреди коштаће нас 145.538.573.000 динара, а највећи део те суме добиће страни и остали домаћи “инвеститори” за отварање нових радних места на папиру.
За субвенције у пољопривреди издвојено је 46.784.627.000 динара. Толико на тему “брига актуелне власти за српско село и српског сељака”.
Дотације страним организацијама потрошиће 6.146.696.785 динара буџетских пара, док ће истовремено дотације Националном фонду за запошљавање износити 2.689.280.000 динара. По овоме се види ко је овој власти важнији: белосветске протуве, или незапослени у Србији.
Постоје и очити примери разбацивања парама и њиховог незаконитог трошења, мада надлежни истражни органи нису до сада реаговали, јер се ради о високо позиционираним личностима из номенклатуре.
Једна од потпуно заштићених личности је Зоран Дробњак, доректор Јавног предузећа “Путеви Србије”. Kада је у октобру месецу обилазио “Београд на води”, како би се уверио како напредују радови које изводи његово предузеће, испред њега и Ивана Бошњака, једног од директора и оснивача “Милленниума” д.о.о. (главног извођача радова у “Београду на води”) ишла је група од десетак кратко подшишаних мишићавих момака у црним униформама какве носи интервентна јединица полиције. Иста таква група ишла је и иза њих. Обезбеђење достојно председника неке државе.
По поменутом новом Закону о буџету у 2020. години, за субвенције за путеве биће издвојено 44.600.000.000 динара. Велики део тих пара проћи ће кроз Дробњакове лепљиве прсте.
Државна ревизосрка институција је 5. новембра “Путевима Србије” издала 14 препорука (примедби) од којих се већина односила на незаконито поступања приликом јавних набавки.
Један од навода ДРИ гласи: “Јавно предузеће ‘Путеви Србије’ је 2018. и 2019. набавило добра, услуге и радове у износу од 51,38 милијарди динара без спроведеног поступка јавне набавке, а да нису постојали разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама”.
Једна друга примедба гласи: “(Предузеће) Није документовало да је процењену вредност јавних набавки утврђивало у складу са Законом о јавним набавкама, за процењену вредност 51 јавне набавке у износу од 7,18 милијарди динара. Покренуло је 30 поступака јавних набавки процењене вредности 6,01 милијарде динара, а да нису били испуњени услови за покретање поступака. Активности на додели уговора није спровело у складу са Законом о јавним набавкама код 22 јавне набавке процењене вредности 4,63 милијарде динара.”
Иако су о овоме обавештени и надлежни истражни органи, против Дробњака и његових саучесника није покренут још ниједан поступак.
Истовремено је ДРИ Надзорном одбору “Путева Србије” (чланови: Радиша Драгојевић, Велимир Kопања, Бајрам Омерагић и Веселин Осмајлић) дао рок од 90 дана да покрене поступак избора новог директора овог јавног предузећа, будући да је Дробњак већ дуже од шест година в.д. директора, иако Закон о јавним предузећима предвиђа максимални рок од годину дана. Незаконити директор незаконито послује, због чега га од руке правде штити кордон од двадесетак полицајаца.
Из овогодишњег буџета Републичком фонду за обавезно здравствено осигурање биће исплаћене дотације у висини од 123.311.542.000 динара. Већ је ова сума сама по себи мала, а још се више умањује због незаконитог трошења средстава која одлазе на подмирење потреба највиших државних функционера.
Због наводне пандемије корона-вируса Србија убрзано гради ковид-болнице за смештај пацијената заражених овим вирусом. Министарство здравља је за набавку опреме за оне у Земуну и Kрушевцу склопила уговор вредан 1,7 милијарди динара непоштујући одредбе Закона о јавним набавкама. Министар Златибор Лончар је ово образложио што се, наводно, набавља опрема у области одбране и безбедности, на коју се овај закон не односи. Од када је медицинска опрема значајна за “одбрану и безбедност” Др. Смрти није навео.
Срећни добитници овог тендера су фирме “Магна пхармациа”, “Драгер техника” и “Беоласер”. Ова потоња се већ добро увежбала у подмићивању државних функционера, посебно оних из Министарства здравља да би добила тендере “испод жита”.
Да подсетимо како су прошле године ухапшени Горан Петровић, директор Опште болнице у Пироту, због сумње да је трговао утицајем и фирми „Беоласер” из Београда наместио да добије тендер за набавку електронске плоче за ЦТ скенер, као и Драган Рокић, директор фирме „Беоласер”.
Интересантно у овом случају је и то што се опет набављају респиратори, упркос гаранцијама Александра Вучића датих током претходног таласа епидемије да Србија има више него довољно ових апарата набављених по ценама од којих се врти у глави.,
Република Србија је 30. септембра била укупно задужена 27.007.304.277 евра (истог дана 2019. године 24.348.898.046 евра). Од тога је задужење локалних самоуправа 518.465 евра (за 200.829.302 евра гаранције је дала Република и та сума улази у њен укупан дуг). Упркос овако тешкој финансијској ситуацији која утиче на лоше стање у републичком буџету (само за отплату камата и осталих трошкова задуживања из буџета ће ове године бити издвојено 108.454.150.000 динара, од чега су две милијарде камате за гаранције дате локалним самоуправама и јавним предузећима) град Нови Сад планира отпочињање новог фараомског пројекта, у народу већ названог “Нови Сад на води”, који ће нас коштати преко 300 милиона евра.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић најавио је у марту 2019. скори почетак изградње на левој обали Дунава, не делу где се некада налазило Бродоградилиште, стамбено-пословног комплекса. Бора Новаковић, опозициони политичар, затим је објавио план овог насеља, по коме се види да ће обала морати да буде померена око 100 метара у реку, да би се добила довољно чврста обалоутврда. Овако нешто, међутим, угрозиће насеља на супротној обали у случају пораста нивоа Дунава.
После тога је Вучевић рекао како је Новаковић све измислио и да не постоји никакав план изградње на левој обали Дунава (опозиција је, вероватно, измислила и интервју који је градоначелник дао и који је прошле године емитовала режимска телевизија, а на коме се види и део о померању обале).
Посебно је занимљиво у целом случају то што је земљиште на коме ће се градити “Нови Сад на води” већ купило предузеће “Галенс” д.о.о. из Новог Сада, за чијег се власника Александра Галића зна да је близак са Вучевићем и његовим џепом. Очигледно ће ово предузеће у Новом Саду играти исту улогу коју игра “Милленниум” д.о.о. у “Београду на води”, односно да ће бити главни извођач радова преко кога ће се прати новац украден из буџета.
Само за изградњу овог насеља, које ниче по оној народној “видела жаба да се коњи поткивају, па и она дигла ногу”, из буџета различитих нивоа платићемо 300 милиона евра, а онда ћемо сваке године за санацију штете коју ће нанети поплаве због ове изградње, плаћати десетине милиона евра!
magazin-tabloid.com
