Београд, 1. август 2015. – Од првог августа цене струје је већа за 12 одсто. То значи да ће те је од сада плаћати знатно више, а колико ће тачно то поскупљење износити, знаћете прецизније већ у следећем обрачунском листићу када вам стигне на кућну адресу.

Од јутрос је све у еуфорији поскупљења струје. Широм Србије на излетиштима где грађани масовно летују уз ваучере Владе Србије, слави се!

А шта о поскупљењу мисле сами грађани:

Превозник Крстић: Ја и мој син Мишко смо даноноћно у аутобусу, па ме поскупљење струје није много погодило. Ложимо ватру у бусу и грејемо се на дрва, а пећку смо купили од једног домаћина пре четири године у Малом Поповићу надомак Београда. Видели сте, на тој пећи имамо и роштиљ па гладни путници могу и нешто да презалогаја на брзака. Оно шта је битно, наглашавам, је то да смо са нашим услугама јефтинији од било кога и немамо озбиљну конкуренцију. Него, бојим се да Мишко не потегне неки камен…

Мишко: Тата, види прасе. Прасе моје!

Певач: Искрено се надам да поскупљење неће погодити мог будућег газду у Београду где сам кренуо на аудицију. Знате, ја сам шлагер певач и конкурисаћу за посао у „Липовом ладу“. За мене није битна цена струје, колико је битно да је има, јер микрофон ради на струју.

Ћелави: Само да не буде рестрикција. Нека поскупи. Кренуо сам у Београд на скенер и то после десет година чекања. Не бих волео да ме врате из Клиничког Центра и да ми поново закажу снимање за још десет година. Са мојим кашљањем, то нећу дочекати.

Брка: Паметан потез Владе. Подржавам протестантску реформу нашег премијера. Немачка школа. Најбоља. Понављам, најбоља!

Млада и Младожења: Нека кошта, колико да кошта. Кренули смо на медени месец и поскупљење струје нас уопште не интересује. Добили смо туристички ваучер за летовање од нашег пријатеља Расима, а понели смо доста сендвича и парадајза. О томе ћемо евентуално размишљати тек када се вратимо кући. Сад идемо мало до шуме да се провеселимо како младом брачном пару доликује.

Алекса Симић: Ко је, бре, сиротиња? Платићу пет рачуна за струју одједанпут. Или пет, или ништа! Боље ви припазите да певач не нагази младу!

Ловац: Па ви нисте нормални! Преживео сам ја све ове српске недаће, па ћу сигурно и ово поскупљење. И не брините, пушка је укочена!

Поп: Ја струју не плаћам. Бог све види и све плаћа. Уосталом, два – три парастоса и свећења водице и ето плаћеног рачуна за струју. Хоћете ли ви мало?

Музиканти: Куме, пусти струју. Него, узми мало меса са роштиља од газда Крлета и заиграј. Видиш ли да идемо свом снагом у напредак и будућност у коју нас терају да верујемо. Уосталом, и сам знаш како ће то да заврши. Неки ће да изгину, а неки ће да преживе. Србија је то, куме!