Грађани Србије већ годинама оковани су сиромаштвом, плате све мање, цене све више

Грађани Србије већ годинама оковани су сиромаштвом. Плате све мање, цене све више. Да би бар мало попунили опустошене новчанике, синдикати у Србији ће тражити повећање минималне цене рада од 10 до 15 одсто.

То је обелоданио Слободан Лаловић из Савеза самосталних синдиката. Према његовој оцени, то је недовољно, али реално да привреда издржи то повећање. Тренутно минимална зарада у Србији износи 228 евра. Са горе поменутим повећањем радници би месечно примали 262 евра.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца поручује да без олакшица државе минималац не може да расте више од шест одсто. Другим речима, радници не могу да добију више од 245 евра.

– Србија јесте део Европе, али је привреда наше земље ближа афричком нивоу, тако да не можемо да платимо више него што стварамо – каже Атанацковић за „Вести“.

Ако раст БДП-а буде 3,5 одсто, а инфлација не иде изнад 1,5 одсто, било би реално да се за пет одсто повећају зараде запослених, објашњава наш саговорник и додаје да можда може и шест одсто, што би било могуће.

Синдикалци, са друге стране, сматрају да би у наредне две-три године минимална плата морала да достигне 313 евра, што покрива минималну потрошачку корпу за трочлано домаћинство.

У Србији је (не)могућа мисија и живот са просечном платом од 457 евра, а камоли са минималцем.

– Минимална потрошачка корпа има везе са потрошњом код највећег сиромаха. Србија је шампион у нечему у чему не би требало да буде, а то је социјална неједнакост – упозорава Лаловић.

Атанацковић указује да се на значајнија повећања може ићи уколико послодавци добију одређене компензације од Владе, односно државни буџет:

– У реду је да повећају 10 одсто, али не да 10 одсто више добије и буџет. Мора на неки начин да се добије компензација од Министарства финансија. Најбоље би било кад би се укупно давање за порезе и доприносе са 63 одсто спустило испод 60 одсто.

Без привредног раста од пет-шест или седам одсто, Србија неће моћи да стигне ни своје комшије код којих већ сада одлазе наши радници због неупоредиво бољих услова.

– Сасвим је сигурно да ће због ниских плата људи одлазити. У 19. веку Шведску је напустило 70 одсто радника, почетком 20. века Далмација и Ирска су остале без људи јер су радници одлазили у бели свет. Миграције због ниских зарада дешавале су се и унутар једне земље. На пример, цела јужна Италија преселила се на север – каже Атанацковић и додаје да се нажалост нешто слично дешава сада у Србији.

Сиромашнија само Црна Гора

У земљама региона најнижи минималац је у Црној Гори – 193 евра.

Слична ситуација је и у Северној Македонији – 195 евра. У Босни и Херцеговини, према званичној статистици, минимална плата износи 208 евра, нешто виша је у ентитету Република Српска – око 230 евра. У Хрватској 405 евра, у Словенији 667 евра. Србија са 228 евра је при дну.

Најгоре у Молдавији

Минималац у Швајцарској, која није чланица Европске уније, износи 2.709 евра и готово је 12 пута већи од минималца у Бугарској, која је чланица ЕУ (222 евра). У Швајцарској нема минималне плате у свим кантонима, те је ово просек минималаца у кантонима Јура и Неуцхател.

Најнижи минималци су у источноевропским државама – у Молдавији минимална плата износи 105 евра, Белорусији 115 евра, Украјини 118 евра и Русији 124 евра.

„Ситниш“ за 300.000 људи

Око 300.000 радника код нас прима минималну зараду. Да је то велики број, сагласни су и у Унији послодаваца, одакле подсећају да је минималац привремено решење, које треба да помогне фирми да изађе из кризе или одустане од посла.

Н. С. Прерадовић, Вести онлајн