Каматне стопе, па самим тим и рате на кредите, већ неколико година готово да нису расле. Да се пандемија није десила, оне би свакако, због опоравка привреде почеле и саме да јачају јер би еурибор (међународна каматна стопа) од које зависи и кретање камата у Србији, ишла у плус.
Међутим, сигнали који ових дана стижу са светског банкарског тржишта указују на то да се периоду јефтиних кредита полако ближи крај.
Иако смо претходних недеља и месеци могли чути како сви они који имају кредите могу да буду мирни још бар годину дана, сада се чини да то баш и неће бити тако.Прво је на претходном заседању америчког ФЕД-а (Федералних америчких резерви) најављено да ће камате кренути да расту већ на пролеће 2022. године, а врло брзо након тога је Банка Енглеске повећала своју референтну камату за 0,15 одсто и најавила даља повећања.
Европска централна банка још увек није изашла са новим званичним ставом, али је и више него јасно да она никако не може да буде имуна на оно што се дешава на финансијском тржишту око ње.
Промена камате Европске централне банке значи и промене у Србији
Све се врти око еурибора, камате за коју су везани многи кредити у Србији и који је пре десет и више година укупну камату на зајмове у Србији дизао и до пет одсто.
У међувремену, еурибор је почео знатно да пада, у минус је ушао још 2016. године и на том нивоу је и данас.
О његовом утицају може најбоље да говори то што би евентуалним скоком еурибора на 1,5 процената могао данашњу рату стамбеног кредита од 277 евра да повећа на 316 евра.
Код кеш кредита повећање би било мање, али опет знатно имајући у виду много мањи износ укупног зајма у банци.
Што се тиче очекивања појединачних чланова ФЕД по питању кључне камате, само шест од 18 чланова очекује мање од три повећања током следеће године, док ниједан члан не сматра да ће камате остати на садашњем нивоу, близу нуле.
Стручњаци истовремено кажу да би овако нагло подизање камата само изазвало негативне реакције широм светског тржишта, те да ће се ове камате подизати постепено, у почетку само четвртину процентног бода, па онда лагано нагоре.
Домаћи стручњаци истичу да се подизање каматних стопа неће десити нагло. Неспорно је, тврде, да повећање међународних камата значи и повећање камата у Србији, али верују у спорији темпо.
– Централне банке обично не реагују тако брзо, већ чекају неколико месеци како би донеле одлуку. Ја не очекујем да ће то бити нагли скок камата, можда по 0,25 поена, односно четврт процента. Све зависи од кретања инфлације, и да дође до повећања, оно ће бити умерено. Нагли скок камата би изазвало друге реакције. Вероватно ће и ЕЦБ еурибор са негативних стопа подићи на нулу – објашњава професор на Београдској банкарској академији др Исмаил Мусабеговић.
Блиц.рс
