Београд — Производња грађевинске индустрије Србије десеткована је и ради са 30 одсто капацитета.
Поред тога грађевинска оператива бележи пад од 30 одсто у периоду јануар – август у односу на исти период лане.
Већина озбиљних фирми је у колапсу или пред стечајем, пре свега због великих дугова, а притом држава константно дугује домаћим грађевинским фирмама између 600 милиона и милијарду евра, изјавио је данас саветник председника Привредне коморе Србије Аца Поповић.
Грађевинске фирме отприлике исто толику дугују другим фирмама, за порезе и доприносе и друго, рекао је Поповић новинарима у ПКС, где је одржана заједничка седница одбора Удружења за грађевинарство ПКС и Привредне коморе Војводине.
Он је рекао да грађевинској индустрији Србије треба помоћи у целости и да је ПКС предложила читав пакет мера за помоћ тој важној индустријској грани, а најважнија је репрограмирање дугова.
“Ми смо предлагали да Народна банка Србије, влада и грађевинска оператива удружене преко ПКС нађу неки модел да се дугови репрограмирају по нижим каматним стопама, да се дуговања која фирме имају према држави ‘пребију’, као што се то некада радило, јер је много новца који је био планиран за исплату већ изведених радова отишао на предизборну кампању”, навео је Поповић.
Он је рекао да би боље било да се држава задужи и плати дугове и тако заустави ланац неликвидности, као и да ће се већи део тог новца вратити држави.
Велики проблем је и даље, према његовим речима, неуредјено домаће тржиште за градјевинску оперативу.
Секретар Удружења за градјевинарство у ПКС Горан Родић је казао да је градјевинска индустрија Србије комплетно у паду како на домаћем тржишту тако и у извозу и да се нека значајнија померања у тој области не очекују у блиској будућности.
Он је рекао да по статистици градјевинска оператива бележи пад од 15 одсто у периоду јануар – август у односу на период прошле године, али да је према подацима ПКС пад дупло већи.
Родић је истакао да је домаћа оператива потцењена код државе, с обзиром да су на великим пројектима у нискоградњи ангажоване велике стране фирме, за које наши градјевинари раде као подизводјачи.
Танјуг
