Влада Србије је на последњој седници донела две одлуке да граду Београду из средстава буџетских резерви уплати укупно 220 милиона динара или око 1,8 милиона евра. Kако је наведено у образложењу одлука, које су објављене у Службеном гласнику, та средства се одобравају због насталих непредвиђених трошкова, који би могли довести до угрожавања текуће ликвидности.
Буџетске резерве већ годинама представљају својеврсан извор средстава која се деле за различите намене локалним самоуправама упркос чињеници да сви градови и општине добијају средства која су им опредељена годишњим буџетом. На овај начин се неретко издваја додатни новац и за град Београд и то уз различита образложења.
На седници Владе која је одржана 29. августа граду Београду су одобрена два трансфера од по 100 милиона и 120 милиона динара, односно укупно 220 милиона, а образложења зашто су та средства одобрена су идентична.
“Средства се одобравају на име трансфера граду Београду за извршавање обавеза из разлога које није било могуће предвидети у поступку припреме и доношења буџета, а који могу довести до угрожавања текуће ликвидности”, наводи се у одлукама о одобравању средстава буџетскиг резерви за град Београд.
Новинари Инсајдера су надлежне у у Београду питали на шта ће конкретно бити потрошено 220 милиона динара издвојених из средстава буџетских резерви, као и који су то разлози који нису могли бити предвиђени уз време доношења буџета, а који би могли угрозити текућу ликвидност.
Раније трансфере Београду, али и осталим градовима и локалним самоуправама, Влада је одобравала уз различита образложења. Тако је на пример престоници у фебруару ове године додељено 1,9 милион евра због непредвиђених трошкова у поступку припреме и доношења буџета. Тада је заменик градоначелника Горан Весић рекао за Инсајдер да је Град новац добио за улагање у објекте намењене култури.
Влада је претходно издвајала додатни новац за Београд уз образложење да је у питању „смањења обима буџета локалне самоуправе“. То је учињено и крајем прошле године када је Влада за 12 општина и градова, међу којима је био и Београд, определила 8,3 милиона евра.
Тада је, одговарајући на питања Инсајдера зашто је Влада Београду уплатила новац са образложењем да је у питању „смањење обима буџета“ ако градски челници тврде да је каса пуна, Горан Весић изјавио да се ова формулација користи јер је то једина законска формулација која постоји.
Слично образложење Град Београд је дао и у одговору Инсајдеру у марту прошле године када је објашњено да се званична формулација „смањења прихода“ користи само формално, јер не постоји ниједан други законом предвиђен основ за коришћење резерви из републичког буџета.
Иначе, само у прошлој години Београд је из буџетских резерви добио најмање 7,7 милиона евра. Овај новац, судећи по тврдњама градских челника, коришћен је за различите намене – од споменика Зорану Ђинђићу, завршног турнира кошаркашке Евролиге, преко исплате одштете родитељима који су вртиће плаћали више од предвиђеног, па до реконструкције фасада на територији градске општине Земун.
Фискални савет је у свом извештају из 2018. навео да је Влада у претходне три године из буџетске резерве, коју пуне сви грађани Србије, за поједине локалне буџета издвојила укупно чак 100 милиона евра.
Извор: Инсајдер