У јануару, на Дан сећања на Холокауст, на позив израелског председника Рувена Ривлина, председник Србије Александар Вучић учествоваће на Међународном форуму лидера у Јад Вашему, којим ће бити обележена 75-годишњица ослобађања логора Аушвиц. Вучић је то најавио јуче, после сусрета са директором Центра „Симон Визентал” Ефраимом Зурофом, коме је захвалио за подршку српском народу и велики допринос у чувању сећања на српске жртве у Другом светском рату. Истакао је да посебно цени Зурофове изјаве којима скреће пажњу на страдање српског народа после Другог светског рата и осуђује покушаје релативизације његовог страдања.
Зуроф, који је познат и као „ловац на нацисте”, посебно се бавио српским жртвама на подручју Независне државе Хрватске и злочинима које су починиле усташе у логору Јасеновац. Пре Зурофа, у Србији је боравила група научника из Израела, на челу са проф. др Гидеоном Грајфом, чија су истраживања последњих година резултирала капиталним делом „Јасеновац – Аушвиц Балкана, усташка империја окрутности”. По сопственим речима, Грајф је књигу, у којој је и поглавље о кардиналу Алојзију Степинцу, насловио инспирисан речима председника Ривлина.
Шеф израелске државе је, наиме, приликом прошлогодишње посете Хрватској, на изричиту жељу, најпре отишао у Јасеновац и тамо је изјавио да је то „Аушвиц Балкана”. Хрватска дипломатија није седела скрштених руку, па је приликом недавне званичне посете Израелу председница Колинда Грабар Китаровић понела књигу „Алојзије Степинац: Стуб људских права” историчарке Естер Гитман, америчке Јеврејке, рођене у Сарајеву.
Остало је мало нејасно коме је уручила тај поклон, будући да је већина хрватских медија пренела да је књигу добила директорка Меморијалног центра јеврејских жртава „Јад Вашем”, али неки тврде да је дата управо Ривлину. Ко год да је добио од њих двоје, морали би да знају ко је насловни јунак књиге. Посебно директорка „Јад Вашема”, чија институција је у два наврата (1970. и 1994. године) одбила предлог да Степинац буде проглашен „праведником међу народима”.
Професор Грајф је у свом делу „Јасеновац – Аушвиц Балкана” навео, у 11 тачака, разлоге зашто Степинац не сме бити канонизован. Између осталог, навео је Грајф, одговоран је за подршку насилном покрштавању методом „покрсти се или умри”. Те разлоге наводи и у својим писмима папи Фрањи, председнику Ривлину, израелском премијеру Бенјамину Нетанијахуу, аустријској влади и бечком надбискупу, тражећи од њих да уложе свој ауторитет да се „срамна” спомен-плоча Степинцу, постављена у Јерусалиму, уклони.
Грајф ће писмо са истим захтевом, како „Политика” сазнаје, упутити и Реду витезова Светог гроба јерусалимског, будући да је њихова хрватска магистрала (основана 2017. године), под управом кардинала Јосипа Бозанића, крајем априла ове године поставила плочу у аустријском „хостелу” Свете породице на Виа долороса. Реч је о „Путу плача”, којим је, носећи крст, Исус Христ прошао до Голготе.
Плоча је постављена поводом годишњице ходочашћа Степинца у Јерусалим 1937, а „хостел”, основан 1854. године, у власништву је римокатоличке надбискупије са седиштем у Бечу. Према неким информацијама, садашњи председник Круга пријатеља Аустријског удружења Свете земље је Георг Хабзбург Лорен, потомак императора Франца Јозефа.
Иначе, Ефраим Зуроф је недавно за медије изјавио: „Не могу да узмем чекић и разбијем плочу, али учинићу све што је у мојој моћи да она буде скинута”. Грајф је у писму папи Фрањи – уз изражавање захвалности за одлуку да се поводом захтева Хрватске за канонизацију Степинца формира стручна комисија која ће размотрити његову улогу у усташкој НДХ и испитати оправданост оваквог, како је навео, ревизионистичког захтева – указао да ова плоча значи и прејудицирање одлуке Ватикана о канонизацији.
Наводећи аргументе за свој став, професор Грајф је замолио Његову светост да „надлежнима из Беча наложи уклањање озлоглашене меморијалне плоче и спречи изругивање и светом Јерусалиму, али и Римокатоличкој цркви и њеној одлуци да Комисија Ватикана донесе правичну одлуку уочи отварања ватиканских архива 2020. године папе Пија XII”. Тада ће, наиме, бити сасвим јасни и улога самог Степинца и саучесништво у најбруталнијим злочинима у Другом светском рату, у усташкој НДХ.
Аутор: Биљана Баковић, Политика.рс
