Атина – План грчке владе о пресељењу 20.000 миграната с острва на копно, из једног у други прихватни центар, запао је у озбиљне проблеме. Грци отворено показују незадовољство и одбијају да „придошлице” приме у свој комшилук. Заустављају аутобусе и трајекте, а у лукама постављају барикаде.
Становници грчког острва Лерос блокирали су искрцавање четрдесет миграната који су бродом стигли с острва Сими. Намера је била да се, због претрпаности на Симију, мигранти разместе у прихватном кампу на оближњем Леросу, у којем је, такође, уместо 800, колико је било планирано, већ смештено више од 3.000 миграната.
Градоначелник острва Михалис Колијас је с окупљеним грађанима поручио посади брода да напусти луку јер Лерос не може да прими нове људе. Брод је после овог инцидента морао да отплови даље.
На острву Кос се поновила иста слика. На доковима су били постављени булдожери и целокупна крупна градска механизација како би се спречило искрцавање миграната с трајекта. Десетине становника предвођених градоначелником поручили су посади брода који је превозио групу од 80 миграната да им неће дозволити искрцавање на острву. Ситуација је већ драматична јер хиљаде миграната бораве ван кампа, спавају на улицама, у парковима и на плажама.
Локалне власти грчких острва у северном и источном Егеју траже хитан састанак с премијером Киријакосом Мицотакисом како би се пронашло решење за проблем миграната који из дана у дан поново добија забрињавајуће размере. Од почетка године до септембра искрцало их се 47.000, а у последња два месеца још 12.000 нових азиланата, углавном из Сирије и Авганистана. На острвима их је тренутно више од 35.000.
Мицотакисова влада је усвојила нови закон о азилу којим ће се, како надлежни тврде, брже разграничавати статус избеглице и мигранта. Ови потоњи неће добијати азил већ ће бити враћени у Турску или у своју домовину. Влада наводи да ће се тако смањити притисак на грчка острва, с којих је планирано да се до фебруара на копно премести 20.000 особа. У наредна два дана планирано је пресељавање око две хиљаде миграната који ће, затим, пролазити нову процедуру за решавање свог статуса. Већ од данас пресељава се 800 људи с Лезбоса, а остали са Самоса, Лероса, Коса и Хиоса. Они ће бити смештени у хотелима и приватним апартманима које плаћа држава, као и у тринаест нових прихватних центара у унутрашњости Грчке.
Међутим, дешава се исто што и на острвима – и локално становништво на копну не жели досељавање миграната. Нерешавање мигрантске кризе, која траје већ готово пет година, на крају је променило почетну слику о гостопримству и пожртвованости Грка, који су азиланте месецима спасавали из мора, пружали им храну и кров над главом. Немаштина, лоши услови живота у камповима и безнађе променили су и мигранте, који су постали проблем у локалним заједницама, па их грчки грађани сад доживљавају као претњу по своју безбедност и имовину.
У месту Врасна недалеко од Солуна грађани нису дозволили пролаз аутобусима који су довозили мигранте. Око 150 људи блокирали су све прилазе селу и вратили аутобусе с мигрантима. Последњи инцидент забележен је јуче ујутро у Јаници, на северу земље, где мештани нису дозвољавали да се 150 миграната, који су стигли аутобусом, сместе у локални хотел. Дошло је до сукоба, умешала се полиција и тек тада су отворена врата хотела. Међутим, локално становништво прети власницима хотела који су пристали да приме мигранте.
За децу без пратње родитеља, а њих је на територији Грчке 4.700, одлуком Мицотакисове владе припремају се „сигурне куће”, затворени кампови где ће бити под контролом и у нормалним животним условима. За сада је то питање решено за 1.200 деце и младих док ће судбина преосталих, како наводе у влади, бити приоритет, те ће убрзо бити решена.
Аутор: Јасмина Павловић Стаменић, Политика.рс
