Грци на ногама: Микис Теодоракис — Не дамо име „Македонија“

Он је, говорећи на масовним демонстрацијама у Атини због потенцијалног компромиса Грчке са властима у Скопљу око званичног имена Македоније, позвао народ да се уједини „као никада пре“.

Он је поручио грчкој влади да ако мисли да потпише име које садржи назив „Македонија“, у обавези је да за то прво пита грчки народ.

„У овом тешком времену за нашу земљу, када се поново групишу црни облаци изнад нас, прете нам овом споразумом као никада до сада“, рекао је он и додао да је било покушаја да се Грци убеде да су Македонци директни потомци Филипа и Александра Великог.

„Својом колосалном пропагандом успели су да убеде велики број држава, а потпомогнути су и појединим Грцима који нису покушали да пониште чудно фалсификовање историје у очима странаца“, рекао је Теодоракис.

Према његовим речима, Грчка мора да буде опрезна у одбрани свог националног интегритета и поновио своју ранију оцену да је након Југославије, следећи корак Грчка.

„Тамни облаци који се надвијају над нама постају све видљивији. Када нису постигли главни циљ, они сада траже чланство у НАТО и ЕУ како би нам сутра претили са јаче позиције. Бићемо криви за нашу судбину уколико то допустимо“, рекао је Теодоракис.

Атина под „опсадом“ полиције због Македоније

Демонстранти су почели да пристижу на данашњи масовни митинг који се у Атини одржава у знак протеста због потенцијалног компромиса Грчке са властима у Скопљу око званичног имена Македоније.

АП наводи да учесници протеста стижу у стотинама изнајмљених аутобуса, као и трајектима са грчких острва.

Организатори протеста се надају да ће се на тргу Синтагма окупити милион људи.

Због протеста грчка престоница је од јутарњих сати у блокади и под „опсадом“ полиције.

На демонстрацијама ће се окупити Грци који се противе употреби речи „Македонија“ у имену бивше југословенске републике.

„Катимерини“ пише да је око 1.500 аутобуса ангажовано да превезе демонстранте у престоницу, на протесте који почињу у 14 сати по локалном времену.

Наводи се да се очекује присуство већине посланика конзервативне Нове демократије, чији лидер Кирјакос Мицотакис каже да његова партија поштује и оне који су изабрали да учествују у протесту, као и оне који су одлучили супротно.

„Поштујемо сваки избор“, казао је Мицотакис.

Бивши грчки премијер Антонис Самарас подржао је демонстрације, поручивши да ће ово бити „велики дан за земљу“.

Један од главних говорника биће грчки композитор Микис Теодоракис, који је одлучио да се окупљенима обрати лично, а не видео-поруком, како је то раније било планирано.

Због протеста ће постепено већ рано ујутру бити затварани делови центра града, а три метро станице у центру Атине биће затворене од 10 сати. Грчки портали наводе да ће бити распоређено 4.000 полицајаца.

Грчка полиција намерава да подигне баријере да би спречила „судар“ демонстраната са Синтагме и учесника протеста који у подне организују анархисти испред Атинског универзитета.

„Катимерини“ наводи да је влада умањила значај протеста у време када преговори званичника Атине и Скопља улазе у критичну фазу.

Грчки лист, позивајући се на неименоване изворе, пише да ће данашње протесте власти пажљиво пратити и да би могле и да „модификују свој приступ“.

Истовремено, тужилац Врховног суда је наложио покретање истраге због претњи једног члана анархистичке групе „Рувиконас“ да ће „крв бити проливена“ на данашњим протестима.

Недавно објављене анкете показују да се скоро 60 одсто Грка противи употреби речи „Македонија“ у називу бивше југословенске републике, док 35 одсто грчких испитаника каже да не би имало ништа против комбинованог назива у којем би се нашла и та реч.

Истовремено, 65 одсто испитаника позитивно гледа на протестне скупове у вези са именом Македоније, преноси портал „Грик репортер“.

Већина гласача владајуће грчке партије Сириза — 57 одсто њих — верује да је добро што се такви скупови организују.

Протести се одржавају након што је посредник у преговорима о спору око имена Македоније, специјални изасланик генералног секретара УН Метју Нимец, посетио Атину и Скопље, где је са званичницима разговарао о могућностима решења 25-годишњег спора.

Нимец је изјавио да је оптимиста и да обе стране имају вољу да пронађу заједничко решење.

Последњи пакет предлога Нимеца утврђен је након последње рунде разговора са министрима спољних послова двеју држава у Њујорку, 17. јануара, али досад није званично представљен.

Према сазнањима медија, у питању је пет предлога: Северна Македонија, Горња Македонија, Нова Македонија, Република Македонија (Скопље), Вардарска Република Македонија.

Нимец је потврдио да постоје разлике између две стране, али је истакао да је сада тренутак да се реши вишедеценијски проблем, што би допринело напретку целог региона.

Атина и Скопље су се сагласили да појачају преговоре како би постигли споразум, у спору који је закочио амбиције бивше југословенске републике да се придружи НАТО и ЕУ.

Грчка сматра да име Македонија подразумева територијалне претензије на њен северни регион, који носи исти назив, а стотине хиљада Грка окупило се у Солуну прошлог месеца у знак протеста против употребе назива „Македонија“ у било ком решењу.

Грчка се противи употреби имена „Македонија“ откако се та земља одвојила од Југославије 1991. године.

Спутник