Атина – Грци нису успели да се опораве од шока првог у месецу када је ступило на снагу драстично смањење пензија, чак и до 40 одсто, а повериоци већ траже ново стезање каиша. Ципрасовој влади је поручено да одмах почне с новим пакетом реформи уколико рачуна на благовремену уплату већ начелно одобрене транше кредита од 2,8 милијарди евра.
Дакле, кредитори траже да, без обзира на читав низ нових пореза и реформи у пензионом систему, који су тек ступили на снагу, влада отпочне с новим пакетом већ у августу. Према писању листа „Катимерини”, који се позива на изјаву једног од учесника у преговарачком процесу, „изузетака и олакшица неће бити уколико мере не буду спроведене већ током наредног месеца”. Суштина је у страху кредитора да би „брегзит” посредно могао да проузрокује нејасноће и одлагања у грчком програму.
Од Грчке се конкретно тражи да одмах регулише структурна питања у приватизационом фонду и на тај начин убрза даљи приватизациони процес. Такође, инсистира се на бржим изменама у радном законодавству и његовој либерализацији и стриктном поштовању фискалних циљева.
Министар финансија Еуклид Цакалотос је у писму упућеном преговарачоми тиму кредитора изнео директне оптуже због њиховог непоштовања ранијих договора и непрекидном постављању нових услова пред Ципрасову владу. Очигледно је да је и влади јасно да ће нови талас мера штедње на већ постојеће које су прошлог и овог месеца ступиле на снагу и срозале стандард нације изазвати додатно незадовољство. Земља се свакодневно суочава са штрајковима који неретко паралишу бродски саобраћај усред сезоне, јавни транспорт, авио-превоз остављају државне болнице без лекара и медицинског особља.
Према писању „Катимеринија”, све је дубље рука у џепу обичног Грка јер од сваких 100 евра зараде 57 одлази на порезе и доприносе. С овим показатељима Грчка је избила на прво место у еврозони али и међу чланицама ОЕЦД-а. У 2016. на сваких 100 евра које послодавац плаћа за радника у џепу завршава 42,5 евра до 67 евра, зависно од висине плате. Остатак од 33 до 57,5 евра иде у државну благајну у виду пореза и доприноса.
Министарство финансија припрема тзв. алтернативни план Б како би се избегла опасност да у случају неиспуњавања задатих фискалних циљева на снагу ступи механизам аутоматског кресања који су смислили повериоци. Тако ће влада неке нове мере и порезе почети да примењује раније. По свему судећи, раније ће од плана договореног с повериоцима поскупети бензин и нафта, гас, додатно ће се смањити јавна потрошња. Зависно од тога колико новца буде прикупљено у државној благајни, минстарство ће ад хок доносити одлуке које порезе треба активирати раније.
У покушају да се заштити од руке кредитора, влада покушава да обезбеди резерву од 5 до 20 одсто јер постоји сумња да ће са наплатом пореза неће ићи лако. Додатни проблем је чињеница да туризам бележи пад и да се од једине гране привреде која је требало да донесе зараду, не може очекивати много.
Колико је ситуација драматичнија из дана у дан показује банкрот великих националних фирми које су на грчком тржишти пословале више деценија. Недавно је бакротирала фирма „Илектроники” која је продавала белу технику, телевизоре, све домаће апарате. На улици је остало око 500 радника. Међутим, овдашњу јавност последњих дана дрма драма ланца самопослуга „Маринопулос” који је на корак до банкрота. Одлуком суда и применом члана 99, ланац је од кредитора заштићен до септембра, али то, сасвим сигурно, неће умањити агонију преко дванест хиљада запослених у 250 супермаркета који ће остати без посла. Уз њих, ту је још на стотине сталних добављача, у питању је и 451 франшиза. Дуг је превелик, око три милијарде евра и мала је вероватноћа да брзо може да се нађе решење сем уколико се чувени ланац не уједини с другим, такође позантим – „Склавенитисом”.
Корак пред банкротом је фирма с пола века традиције, „Јет оил” која је због рецесије у земљи али и комплетне ситуације на тржишту забележила губитке и није у стању да испуни обавезе према банкама. Тако ће годинама трећа по величини компанија у земљи за снабдевање горивом са око 600 бензинских пумпи – отићи у историју.
Овдашњи медији су управо јавили да је 84-годишњи председник „Јет оила” Киријакос Мамидакис извршио самоубиство. Укупан дуг фирме коју је водио дуги низ година достигао је 314 милиона евра!
Аутор: Јасмина Павловић Стаменић, Политика.рс
Грцима поручено: Штедњи никад краја
