СТЕЛИОС Папас, из атинског кварта Неа Смирни, поносни је власник лепо опремљеног киоска на минијатурној платији, у залеђу главне авеније Венизелу.
Његова радњица, регистрована за продају новина, цигарета, жвакаћих гума, кондома, батерија и остале ситне робе, током кризних година израсла је у мини-маркет. Нема само од птице млеко. Осим што је предузимљив, увек у “комбинацијама” и нимало не личи на инвалида, што је био предуслов да добије дозволу за киоск, Стелиос је у крају познат и као “политичар свеопште праксе”.
На извору је информација, јер су му све дневне новине пред носом, сматра он, па је логично да је квалификован да јавно изрази своје мишљење. Редовно председава “џабалебарошком политбироу”, који чине пензионери, регуларни, војни и полицијски, који су слетели на грбачу државе, рентијери станова и некадашњи власници занатских радњи које је талас европске кризе по кратком поступку дегажирао на биро за социјалну помоћ. Свакодневно се окупљају у вечерњим сатима да уз расхлађено ПГП (патриотско грчко пиво) “митос” распетљају оно што неуки политичари током дана запетљају.
Иначе, као у правом парламенту, тачно се знају позиције. Стељос супериорно седи на тапацираној столици. Неколико његових најоданијих истомишљеника је на троношцима испред “Кока-колиног” фрижидера, а опозиција је распоређена испред “Алђидиног” сандука за сладолед. Пиво се као “света” роба држи у специјалном расхлађеном, с горње стране провидном, фрижидеру. Испред свих су распоређене картонске кутије за љуспе од сунцокрета и пистаћа, као и празне конзерве за опушке.
Вечна тема – зелени (Пасок) или плави (Нова демократија) отишла је у историју. Данас су актуелне дилеме “драхма или евро”, Алексис Ципрас или неки нови чиновници у италијанским ципелама и оделима, са “берлинским мозгом” и ММФ-овим осећајем за социјалну правду.
Жустра расправа водила се прошле недеље о “кипарском питању”, али је Стељос шири контекст фокусирао на конкретно и судбинско питање – чији је евро?
– Како, чији је? Па, наша, европска валута – првокативним тоном одговора неко из супротног блока.
– Е, то хоћу да чујем. Јесу европске, али нису наше паре. Како су наше, ако недељу дана не можеш да узмеш своју уштеђевину из своје банке. Ако твој председник, премијер, главни банкар… ма читава земља, ма како мала била, не може да уради ништа да ти подигнеш цркавицу за лекове или не дај боже за сахрану… Како је онда то наш евро?
– Па, добро, јесж незгодно за браћу на Кипру… – убацује се бивши бизнисмен.
– Не, не… баш је згодно. Треба да ставимо прст на чело и размислимо чији је евро. Наш или само њихов? Ја мислим да је нама послат као “огрлица са чипом”, ако се тако зове оно што стављају лоповима кад нема места у затворима, па их пусте кући. Били смо срећнији у време наше старе драхме. Добра, лоша, слаба или јака, била је наша!
Драхма или евро? Још једно од многих питања на које и Стелиос Папас и његова Грчка траба да пронађу одговоре.
Новости
