Атина –Грчка влада је стешњена између могућности и жеља. За шест месеци треба да на рачун дугова и камата плати 21,8 милијарди евра и да, истовремено, испуни предизборно обећање да нових кредита и мера штедње – неће бити.
Развој догађаја нимало не иде наруку Ципрасовој влади која покушава да на све могуће начине дође до мало додатног времена како би прикупила бар део фебруарског доспелог дуга од око 1,5 милијарди евра. Министар финансија калкулише са каматама од 1,9 милијарди које је Европска централна банка добила на основу грчких обвезница, док му председник банке Марио Драги поручује да тај новац није у рукама његове банке већ да је одавно трансферован комерцијалним банкама и да се слио у државну благајну.
„Надам се да ћемо наћи начина да се договоримо са нашим партнерима који, уверен сам, неће дозволити да Грчка напусти еврозону због релативно малог проблема са кешом”, каже Варуфакис и изражава наду да ће Европска централна банка наћи начина да помогне Грчкој да избегне банкрот у марту, када на наплату доспева 7,37 милијарди евра.
Чињеница да је четворомесечни програм продужавања финансијске помоћи у немачком парламенту изгласан са огромном већином, а од става Берлина се стрепело, само је психолошко олакшање за Грчку. Јер, у суштини, реч је само о ратификацији споразума у парламентима еврозоне који тек ако Атина у наредна четири месеца испуни реформе које је договорила даје могућност да Грчка добије заосталу траншу кредита од 7,2 милијарде евра.
Влада премијера Ципраса покушава да добије одлагање плаћања доспелих обавеза за бар два-три месеца јер у противном, јасно је речено, неће моћи да измири своје обавезе. У априлу, мају и јуну доспева на наплату још 10 милијарди евра, што је за првих шест месеци 2015. године укупно 21,8 милијарди дугова. Међутим, међународни повериоци упозоравају Грчку да не предузима никакве једностране акције, јер би одлука да не плаћа дугове без договора са повериоцима била схваћена као потреба давања новог зајма.
Према тврдњи немачке агенције МНИ, еврозона је мишљења да ће Грчкој бити потребан трећи меморандум и нови зајам од 30 до 40 милијарди евра. Наводно, кредитори су о оваквој могућности већ разговарали на затвореном састанку у септембру. Има и све више заговорника идеје да се Грчкој ипак отпише део дуга јер у противном нема теоретске шансе да се извуче из дужничке кризе, ма ко био на челу владе. Излазак Грчке из еврозоне је прескупа варијанта која никоме не одговара, али која се поново помиње.
Премијер Алексис Ципрас је на хитне консултације окупио свој економски тим, очигледно у покушају да се од постојећих изабере најреалистичније решење. Овдашњи медији спекулишу да би влада могла да затражи одлагање доспелих дугова за два месеца, да тражи 1,9 милијарди евра од Европске централне банке од добити на основу грчких облигација, иако Марио Драги тврди да тих пара нема, или да затражи нови зајам, нови споразум, а тада би судбина Ципрасовог кабинета била крајње неизвесна.
У намери да се покаже спремност за спровођење бар дела обећаних реформи, у Грчкој се уводи нови начин пореске контроле коме неће моћи да промакне ниједна новчана трансакција. То је покушај да се спречи избегавање пореза, прање новца, да се богати, који за пореске органе често немају никакву имовину, приморају да плате своје обавезе. Провераваће се и велике фирме. То је, по грубим проценама, могућност наплате суме од неколико милијарди евра, али и посао за који је потребно време, на чему грчка влада и инсистира.
Иако опозиција добро зна да је реч о дуговима и договорима са повериоцима из аранжмана претходних влада, притисак да се прекину сви преговори о зајму све је већи. То траже комунисти који су сазвали митинг у центру Атине у знак протеста због пристајања левичарске владе на четворомесечно продужавање зајма. Против ове одлуке су били и неки чланови Сиризе. На састанку владајуће партије против су била чак четири министра, председница скупштине и готово тридесетак чланова.
Премијер Ципрас до сутра треба да одлучи хоће ли овај споразум о продужавању зајма ставити на гласање у парламенту и тиме му дати законску снагу. Посматрачи кажу да је његова дилема логична, јер једно је ако споразум о продужењу зајма не би био ратификован у страним скупштинама, а сасвим је друга ствар ако не прође у грчком парламенту.
То би било дезавуисање свега што је влада покушала да уради у ових месец дана, опасност од изгласавања неповерења влади, адут у рукама свих оних који мисле да је Алексис Ципрас превише обећавао, али – брзо посустао. Изгледа понекад да Грци можда заиста мисле да је боље да изађу из еврозоне. Или да је можда паметније да, како то сматра министар одбране Панос Каменас, помоћ затраже од Русије или Кине.
Варуфакис: Споразум је смоквин лист
Гостујући у јутарњем програму ТВ Антена, Јанис Варуфакис је изразио задовољство количином нејасноћа и непрецизности у споразуму о четворомесечном продужавању зајма, јер он, у противном, не би био ратификован у националним парламентима 18 земаља чланица еврозоне.
Варуфакис тврди да је од европских кредитора потекла идеја да споразум буде нејасно састављен. У суштини, „постигнути споразум је само ’смоквин лист’ употребљен да би се добила подршка европских парламената”, изјавио је Варуфакис гостујући у врло гледаном програму ТВ Антена и нагласио да влада није имала другу опцију сем да прихвати продужавање зајма јер је државна каса празна, а повериоци куцају на врата.
