Атина — Грчка ће за месец или за годину дана, без обзира на све, изаћи из зоне евра, тврде аналитичари.
Грчка је формирала нову коалициону владу, али јој аналитичари већ предсказују брзу оставку и прогнозе за ту земљу остају лоше.
Да би убедила Европску унију и Међународни монетарни фонд да пусте Грчкој други антикризни зајам од 130 милијарди евра, нова влада мора да почне да спроводи програм оштрог смањења јавних издатака који је услов за добијање те помоћи.
Лидери нове владајуће коалиције нису, међутим, превише ради да то учине и верују да ће успети да убеде кредиторе да им дају новац без спровођења драстичне штедње.
Лидер партије ПАСОК Евангелос Венизелос спреман је за “велику битку” у Бриселу. Он сматра да је Грчкој неопходан програм за стимулисање економског раста и запошљавања.
Демократска левица, која се такође нашла у коалиционој влади, још је одлучнија. “Грчка мора да постепено одустане од услова из програма помоћи, због којих страда народ”, предочио је лидер те партије Фотис Кувелис.
Еврозона, међутим, тешко да је спремна на веће преиспитивање услова из споразума помоћи Грчкој. Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Француске Франсоа Оланд су изјавили да Грци морају да остану привржени обавезама које су прихватили и да еврозона можа да учини само ситне уступке.
Ако Грчка не успе да добије значајније уступке, Демократска левица може да не подржи тај споразум и тада би се коалиција, а с њом и влада, брзо распала.
Економисти су уверени да ће се тако и десити и то веома брзо, а на исто већ одавно упозоравају и водеће светске банке, укључујући “Банку Америке”, “Морган Стенли”, “Ситигруп”.
Аналитичари “Банке Америке” сматрају да Демократска левица неће подржати ревидиран програм помоћи јер ће им се уступци кредитора учинити превише безначајни, што ће довести до пада владе и ићи наруку опозиционој партији Сириза која има велике шансе за победу на следећим изборима.
Одбацивање испуњавања обавеза пред ЕУ и ММФ биће први корак ка изласку земље из еврозоне, сматра “Банка Америке”.
“Морган Стенли” указује да пред владом Грчке стоји превише задатака које она тешко да може да оствари.
Влада, наиме, мора да у најскорије време одлучи како да смањи расходе за три милијарде евра или за 1,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), затим, до 2014. мора да трошкове скреше за још седам одсто БДП како би остварила буџетске циљеве које је прописала ЕУ.
ММФ и ЕУ Атина не треба да очекује озбиљне уступке, указали су аналитичари “Морган Стенлија” који сматрају да ти уступци могу бити у виду снижења каматних стопа на дугове, што би смањило грчке исплате у неколико следећих година за пет милијарди евра.
Такођје могу бити продужени рокови за враћање кредита, али ништа више од тога.
Ако кредитори и учине веће уступке, постоји велики ризик да ће транше из пакета за спасавање пристизати са закашњењем – Грчка сада касни најмање шест недеља с унутрашњим исплатама.
Сви ти чиниоци могу довести до краха владе и то у најскорије време, сматра “Морган Стенли” и најављује дуге муке за Грчку , с обзиром да је вероватноћа за излазак Грчке из еврозоне у следећих 12-18 месеци свега 35 одсто.
Према аналитичарима “Ситигрупа”, сурова штедња ће приморати Грке да одбаце евро у следећих годину и по дана, независно од тога ко је ушао у коалициону владу, будући да ће влада морати да реализује програм строге штедње, чије ће резултате оцењивати тројка кредитора.
То ће, пак, изазвати незадовољство у земљи, нарочито међу запосленима у државном сектору који ће, сем отпуштањима, бити разочарани и распродајом државне имовине, с обзиром да влада планира да од приватизације заради 70 милијарди евра.
Према суморној прогнози “Ситигрупа”, почетак краја Грчке означиће следећа оцена стања грчке економије и реализације прогама буџетске штедње коју ће у септембру или у децембру дати ММФ, при чему Фонд може одбити да Грчкој пусти следећу траншу зајма.
Грчка ће, као резултат, објавити банкрот, после чега ће финансирање Атине прекинути и Европска централна банка , због чега ће грчке банке коначно изгубити приступ ликвидности.
Танјуг
