Атина — Слепо инсистирање међународних кредитора на спровођењу екстремног програма штедње имаће трагичне последице по Грчку, тврди економиста Исидорис Кардеринис.
Кардеринис сматра да ће то довести до потпуне привредне катастрофе, која неће моћи да буде поправљена деценијама.
Прошло је тачно пет година откако се Грчка прикључила Европском стабилизационом механизаму (ЕСМ) у тесној сарадњи са Међународним монетарним фондом (ММФ), наводи Кардеринис у тексту, објављеном у шпанском економском магазину Економи џорнал.
Европљани би, наводи Кардеринис, требало да се солидаришу са Грцима, који су током година постали “покусни кунић”, будући да највећи део средстава које је грчка влада позајмила не иде грчким пореским обвезницима, већ банкама или на отплату зајмова, а докапитализација банака махом је финансирана из џепова пореских обвезника. Грчка, по мишљењу овог економисте, не може да настави штедњу, будући да је већ достигла лимите, уз колапс животног стандарда, са којим је отишло и достојанство грчког народа, што кредитори морају да схвате. У супротном, избијање кофликта и разних ломова није далеко, закључио је Кардеринис.
У то време, кључни финансијски подаци били су следећи: бруто домаћи производ (БДП) био је тежак 222,15 милијарди евра (на крају 2010), јавни дуг износио је 148,3 одсто БДП-а, а незапосленост 12,5 одсто. Проценат становника који су живели испод границе сиромаштва (уз примања испод 60 одсто државног просека) износио је 27,6 одсто.
Политика екстремне штедње, коју су захтевали међународни кредитори у замену за финансијску помоћ Атини, додатно је отежала економску и друштвену реалност. Као резултат тога, БДП је у 2014. пао на 186,54 милијарде евра, а јавни дуг достигао 176 одсто БДП-а.
Незапосленост је скочила на драстичних 26 одсто, махом погађајући младе, од којих су многи емигрирали. Проценат Грка који живе испод границе сиромаштва је прошле године износио 34,6 одсто, или 3.795.100 људи.
Из тога се може закључити да је програм фискалне консолидације у земљи, која је била у рецесији и пре 2010, био потпуни фијаско и да не би било рационално, ни економски ни социјално, наставити његову примену. Рестриктивна фискална политика и мере штедње формирали су погубну спиралу дуг-рецесија-штедња, која елиминише сваку шансу за напредак, наводи Кардеринис.
Поставља се питање шта треба учинити да би Грчка изашла из мрачног тунела и дубоке кризе и кренула светлим путем развоја и напретка.
Као прво, оцењује аутор текста, терет на леђима грчке економије огроман је и неподношљив и делује као да је потпуна отплата јавног дуга немогућа. У светлу тога, како додаје, потребно је отписати већи део номиналне вредности дуга да би се он спустио испод 100 одсто БДП-а и постао одржив. Отплату преосталог дела дуга треба повезати са “развојном клаузулом”.
Поред тога, неопходно је подстаћи производњу у земљи, ојачати извоз у бројним секторима, улагати у пољопривреду и, пре свега, фокусирати се на туризам, у којем Грчка има велику компаративну предност над великим бројем земаља, као и на превоз робе бродовима, будући да Грчка има највећу флоту трговачких бродова у свету.
Танјуг
