Грчка капитулација пред великим новцем (1): Ланци империјалне Тројке

Слобода робова мери се дужином ланаца. Ланци Тројке (Европска централна банка, ММФ и Европска комисија), намакнути Грчкој, краћи су и тежи него што су левичари Сиризе и њени партнери у грчкој владајућој коалицији претпостављали и очекивали.

Прошлог уторка, грчка влада је практично капитулирала пред Тројком. Уместо да одбије “смртоносни пакет” лишавања и изнуривања већ осиромашеног народа, влада у Атини савила се и пристала да плати дугове, заведе програм сурове штедње у већ сиромашној грчкој кући, прихвати диктат даљих приватизација, скреше трошкове у јавном сектору, одустане од увођења цене минималне наднице и других мера социјалне заштите сиромашног становништва.

Платформа на којој је Сириза добила парламентарне изборе у јануару очерупана је до непрепознавања. За кратко време борбе Сириза као да се уплашила властите идеологије и, како каже Роберт Престон, економски уредник ББЦ, мутирала у оно што би се у Британији описало као трансформација традиционалне британске, лабуристичке левице у псеудолеви “блеризам”.

Ова трансформација је владајући утисак и у срцу капитализма, лондонском Ситију након што је Тројка прихватила, уз све ограде, команде и контролне механизме, грчки, поправљени пакет мера којим Атина намерава да задовоље команде Тројке да би добили обећане паре.

Власници великог новца очекују сада да ће ово “опамећивање” левичара у Атини и спознаја о томе шта значи бити социјалиста, левичарити и колико то може да их кошта убедити Европску комисију, ЕЦБ и ММФ, а пре свега Берлин, да је Сириза озбиљна у обећању да прихвати диктат, заборави њену леву веру и добије паре пре него што Грчка практично банкротира.

При томе, сасвим је споредна ствар за “власнике коцкарнице” што ће испуњавањем свих кључних услова економског диктата Сириза изгубити пријатеље, активисте и масовно партијско чланство. Напомиње се, такође, да је актуелни министар финансија, наводни марксиста, Јанис Варуфакис, само неколико дана пре капитулације грчког социјализма пред капитализамом, говорио да ће, дође ли Сириза на власт, “бацити на сметлиште уцену Тројке”, а у накнаду за финансијско премошћавање настале беспарице у грчкој каси.

Празна каса

Од великих обећања до реалних могућности (у садашњој Грчкој), а уз сурове захтеве Тројке, посебно Берлина, Ципрас је од почетка знао да му је за маневар остао ужи простор него Леониди на Термопилском кланцу.

Роберт Престон пише да је Варуфакис прихватањем Тројке, за неколико дана “купио финансијску стабилизацију коју ће, пак, да скупо плати губитком политичке стабилизације”.

Влада у Атини добила је продужетак програма финансијске позајмице у трајању од четири месеца. И то прихватање појаса за спасавање само по себи је пораз премијера Алексиса Ципраса који је дошао на власт обећањем Грцима да ће одбити пројект даљег изгладњивања становништва, увести дисциплину наплате пореза, смањити буџетски дефицит, елиминисати сиви сектор у привреди, кренути у борбу против корупције, инвестирати 60 милиона евра у програм бесплатне струје најугроженијем слоју становништва, субвенционисати са 750 милиона евра исхрану за најсиромашнији део становника, обезбедити бесплатно здравствено осигурање за неосигуране и незапослене и подићи цену минималне наднице.

Сутра – Грчка капитулација пред великим новцем (2): Преиграли се атински марксисти

Д. Лукић – Вести