Званичници истичу да су Турци радо виђени инвеститори у Грчкој, која приватизује луке, електране, аеродроме и енергетске компаније
Атина – Родос је, после Крфа, друго грчко острво које је доспело на међународни тендер. Реч је о комаду земље у месту Афанту на западном делу острва, између града Родоса и чувеног градића Линдоса, на коме се, иначе, налази голф терен.
Прва етапа тендера за потенцијалне инвеститоре почиње 22. маја, а влада је понудила део пројектне компаније СВП којој ће бити предата права управљања непокретностима на Родосу, туристичкој Меки, четвртом по величини острву које је кроз историју, као једно од најважнијих трговачки лука у источном Средоземљу, било мета многих освајача. Симболично или не, али се рачуна да ће неки страни купац тако доћи у посед 1,86 милиона квадрата граничног земљишта, које је седам километара од мора и 20 километара од града Родоса и међународног аеродрома.
Влада сматра да предаја земљишта инвеститорима може да буде значајан покретач развоја локалне привреде и отварања нових радних места јер је земљиште погодно за изградњу великог туристичког или луксузног стамбеног комплекса. Званична Атина је под притиском европских кредитора морала да се одлучи и на овакве „болне потезе” као што је приватизација делова најпосећенијих туристичких острва на које је Запад одавно „бацио око”.
Прошлог лета Грци су се јако увредили када их је немачки „Шпигл” провоцирао идејом да продају Родос и Крф и тако отплате део дуга. Међутим, обавеза да у овој години кроз приватизацију обезбеде три милијарде евра натерала их је на ове непопуларне кораке који, како пише овдашња штампа, и поред све реалности вређају национални понос.
„Историја се понавља, али у савременијем облику! Турци ће убудуће, поново, бити све присутнији у Грчкој”, наслови су у овдашњим листовима који коментаришу истанбулске преговоре турских и атинских чиновника.
Руководилац Фонда за развој грчких актива Панос Протопсалтис истиче да Грчка гледа на Турску као алтернативу западним инвеститорима приликом куповине државних актива вредних десетине милиона евра. Реч је о приватизацији лука, електрана, путева, аеродрома и енергетских компанија.
„Трећина грчке земље мораће да се распрода, и ми се јако радујемо да турски инвеститори буду најприсутнији”, изјавио је Протопсалтис и нагласио да се за 71.000 приватних објеката на површини од 3,4 милијарде квадратних метара очекује управо учешће турске стране.
Иначе, Грчка ће у мају расписати тендер за продају националне лутрије ОПАП и нафтнопрерађивачког комплекса „Хеленик петролеум”. Продаја ОПАП-а, чија је тржишна вредност 2,3 милијарде евра (у државним рукама је 34 одсто акција), била је до сада неколико пута одлагана због пада вредности акција и целокупне ситуације у земљи. Агенција за приватизацију ће тендер расписати и за 35 посто акција „Хеленик петролеума”, чија је тржишна вредност у овом тренутку око 580 милиона евра.
Иначе, грчки парламент је ове недеље одобрио кредитни споразум са ЕУ и ММФ чиме је завршена целокупна процедура за добијање кредита. Прва транша од 7,3 милијарде из другог пакета од 130 милијарди евра је већ на грчком рачуну. Како је рекао нови министар финансија Филипос Сахинидис, већи део ове суме биће искоришћен за плаћање дужничких обавеза.
Политика
