Последица високе незапослености је и пада друштвеног стандарда за око 30-40 или 50 одсто у зависности од социјалних и друштвених категорија грчког друштва. Према истраживању ИНЕ – ГСЕЕ, од десет незапослених шест је спремно да ради било какав посао за надокнаду од послодавца.

Процена је да је број незапослених којима је реално неопходан посао – око 37%. Подаци националног завода показују да ће бити потребно најмање 20 година како би се створило милион радних места и смањила стопа незапослености испод 10%.

Пропадање платежне моћи Грка

Подаци говоре да само 12% незапослених примају нешто од завода за запошљавање. Остатак се углавном издржава од зараде из претходног периода – 24,6%, или се окрећу помоћи од пријатеља и познаника – 9,3%.

Међу испитаницима 45,4% кажу да имају малу или никакву финансијску подршку од државе или породице. Управо због тога јачају песимизам и депресија као и социјални и здравствени проблеми међу Грцима. Ни овогодишња, успешна туристичка сезона, са значајним повећањем прихода у односу на 2012. није довољно снажна да покрене социјални и економски „точак“. По проценама ИНЕ-ГСЕЕ, у 2014. години куповна моћ плата запослених, у односу на раздобље 2010-2013. пала би за 37,2%.

Према овом извештају, у 2014. изгубило би се готово 50% од куповне снаге коју је просечан грађанин Грчке имао 2009. године.

Криза медија у Грчкој

Последњих пет година битно је утицало на гашење значајног броја новина, РТВ станица и сељење информисања и оглашавања на Интерент стране. Криза се врло брзо показала у обиму и динамици оглашавања у медијима и порасту на глобалној мрежи. Од 2008, када је друштвена криза почела показивати своје зубе, до данас приходи од оглашавања у Грчкој у новинама и на РТВ пало је за 70%! Приходи од продаје, пали су за 40%. На тај начин дошло је до угрожавања функционисања многих медија, посебно новина и ТВ станица које су много изгубиле смањењем прихода од оглашавања. То је довело до гашења медија, отпуштања новинара и смањења јавног серивса у Грчкој као вида демократске јавности. Зато је дошло до системског гашења ЕРТ (државне ТВ) и њене транзиције која подразумева продају имовине, отпуштање запослених и пребацивање на Интернет стране и веб ТВ.

Никос Арванитес, Атина

Балкан Магазин