Аналитика

“Грчке календе” еврозоне

ЕУ је на прагу нових потреса. Подаци за децембар 2014. године забележили су пад индекса потрошачких цена у еврозони – први пут за последњих пет година. То значи пад куповне активности и дефлацију. А предстојећи ванредни парламентарни избори 25. јануара у Грчкој могу дати кризи политички импулс.

Водећи светски инвестотири држе у фокусу ЕЦБ – сведочи аналитичар финансијске компаније IG Markets Ltd у Лондону Стен Шаму. До краја јануара, руководилац Европске централне банке Марио Драги могао би да објави дугоочекивани план “квантитативног ублажавања”, који треба да испуни европску економију новцем за “покретање” производне и пословне активности. Предвиђа се масовни откуп државних дужничких обвезница.

Ипак, да ли ће европски регулатор стићи на време или ће зона евра морати да се спасава већ у скраћеном формату? Предизборна анкетирања у Грчкој наговештавају невиђени успех леве радикалне коалиције СИРИЗА, која се залаже за повратак земље националној валути – драхми. Немачки недељник Шпигел, позивајући се на изворе у Берлину, већ је саопштио да је федерални канцелар Ангела Меркел, у случају победе СИРИЗА (која позива да се не плате рачуни ЕУ, ЕЦБ и ММФ), спремна да постави питање искључења Грчке из еврозоне. Иначе, по оценама немачких експерата, кредитори ће морати да отпишу до 50% страног дуга Грчке, који износи око 340 милијарди евра. У том случају, сама Немачка ће изгубити 40-50 милијарди евра.

Управо Грчка, последњих година, била је главни полигон антикризне стратегије Европске комисије и ЕЦБ. 2010. године ЕУ је издвојила Атини кредит у висини од 110 милијарди евра, а у наредне две године био је формиран нови пакет помоћи у укупној вредности од 130 милијарди евра. Поред тога, 2012. године Атини је већ био отписан значајни део суверног дуга. Ипак, у процентном односу спољни дуг Грчке наставио је да расте и до краја 2014. године премашио је 177% бруто националног производа. У септембру 2014. године ММФ, ЕЦБ и Европска комисија фактички су замрзле процес издвајања Грчкој нове транше кредита од 7 милијарди евра, позвавши се на нестабилну социјално-економску и политичку ситуацију у земљи.

Очигледно, да ЕУ и други кредитори Грчке треба или поново да отписују дугове, или да заиста размотре питање о сврсисходности чланства Атине у зони евра – истакао је у разговору за “Росију севодња” експерт Европског института РАН Владислав Белов:

Постоје два могућа сценарија развоја догађаја. Први је очување Грчке у зони евра. Дати пут захтева од ЕУ нове битне финансијске трошкове, између осталог, за отписивање грчког дуга. Друга варијанта је ипак излазак Грчке из еврозоне, значајни пад животног стандарда у земљи и раст радикалних расположења.

2015. године Европа ће остати проблематичан регион – признаје лондонски лист Гардијан. Он је напоменуо да сложени избори чекају не само Грчку, већ и Шпанију. А поред тога, европским земљама је досадила политика штедње – указује Гардијан. О томе говори и бивши министар иностраних послова Немачке Јошка Фишер, који је 2015. годину назвао преломном за читаву ЕУ. У тим условима, лукава латинска изрека која позива да се одложе незгодни послови „до грчких календа“ (у грчком календару календа није било), добија за ЕУ претећи подтекст.

Петар Искендеров, Глас Русије

 

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!