ПАРЛАМЕНТ Грчке изгласао је девет главних промена у националном Уставу од укупно 49 које су предложиле владајућа ко Нова демократија и опозициона популистичка СИРИЗА.
Једна од усвојених тиче се поступка избора председника Републике. Њега ће и даље бирати парламент, али да се парламент – у случају да га не изабере – не распушта и не расписују се превремени избори.
Друга крупна новина је да ће се Грцима у иностранству омогућити да гласају у месту пребивалишта.
Ограничен је рок за кривично гоњење министара и њихових заменика, што је био заједнички предлог две највеће странке, а прихваћен је са 274 гласа (од максимално могућих 300).
Посланички имунитет је од сада такође ограничен, тако да посланици имају заштиту од гоњења само за посланичке активности, а не и за случајеве кршења кривичног закона ван тога.
У Устав је први пут уведена категорија “гарантовања минималног прихода грађана”.
Уставним променама су и посланици опозиције добили право које је досад имала само владајућа скупштинска већина: да током трајања једног скупштинског мандата двапут формира анкетне, истражне одборе за питања која одабере.
Међу одбијеним изменама свакако је најважнија она која је предвиђала одвајање Јеладске (Грчке) правсоалавне цркве од држае.
Одбијене су још две измене, које су се тицале Цркве, а добиле су у парламенту од 300 посланика -83, 85 и 124 гласа.
У Грчкој председник земље, премијер и чланови владе полажу заклетву на Светом писму пред архиепископом Атинским и целе Грчке.
Иницијативу за одвајање Цркве од државе дала је претходна влада на чијем челу је био лидер Сиризе Алексис Ципрас. Тражила је да држава буде „верски неутрална“.
Да би то прошло, предложила је да држава Грчку православну цркву и даље третира као главну религију у земљи.
Факти
