У Грчкој је број самоубистава од почетка светске економске кризе порастао за 17 одсто. У Атини нико нема илузије да се у Бриселу о било чему важном одлучује
СПЕЦИЈАЛНО ЗА “НОВОСТИ”: АТИНА
“Пут који данас прелази грчки народ је Голгота”, рекао је незадовољним посланицима своје Социјалистичке партије Пасок премијер Јоргос Папандреу.
“Другог пута нема ако хоћете да спасемо земљу од банкрота”, покушао је премијер да убеди посланике из свих крајева Грчке да још једном гласају за најновији пакет рестриктивних мера.
Колебања у редовима владајуће странке попримила су забрињавајуће размере и неће бити никакво изненађење ако се већ на првом следећем гласању покаже да Папандреу не располаже неопходном парламентарном већином да спроводи “диктате Берлина, Брисела и Вашингтона”, како потезе владе оцењује већина медија у Грчкој.
Баш тим редом, јер овде више нико нема илузија да се у Бриселу о било чему важном одлучује.
Такав став објашњава зашто је незаобилазно место у свакодневним протестима у Атини постала и амбасада Немачке.
Ископнила је и последња нада да ће се земља спасти банкрота. Лицитира се једино колико брзо и којом жестином ће се народ суочити са стечајаном катастрофом.
Превладава мишљење да ће се болна процедура спроводити изокола, дизајнирана пригодним формулацијама, јер Европи није у интересу да евентуални “грчки шок” узнемири пиране у светским финансијским центрима и панику усмери ка Италији, Шпанији,Португалији и Ирској.
С обзиром на то да је пажљиво пробијена психолошка баријера,па се народ лагано привикао на реалност стечаја, већина Грка данас машта о “селективном” или “контролисаном” банкроту.
Прилагодљиви политичари, који су до јуче одбијали сваку помисао на банкрот, сада истичу предности те, одједном – “оптималне опције”.
Према министру финансија Евангелосу Венизелосу, прихватљива је солуција да се Грчкој “скреше” укупни дуг за 50 одсто, а да се за узврат заведе потпуни ред у сфери економије, државне управе и апсолутна фискална дисциплина.
Није речено, али се подразумева да се у том случају Грчка не би много питала о својој унутрашњој политици.
Земља би остала у еврозони, Немци и Французи би сачували око 165 својих милијарди евра уложених у Грчку, свака земља по осамдесетак, док би запослени Грци колективно учествовали у наградној игри у којој нема добитника. Сваког месеца извлачили би се губитници – они који су остали без посла.
Сви запослени у државном сектору су нагурани у исти лонац. Прецизно се анализира колико је службеника неопходно у разним службама. Када се по први пут у грчкој историји, од Перикла до данас, установи колико бирократа и осталих тачно треба да би држава функционисала, укључиће се рингла. Па ко испадне из лонца, право у пензију или на биро рада. Остали ће се својски трудити да зараде плату, на коју би до пре годину дана гледали са презрењем.
Опао је ентузијазам и код професионалних демонстраната. Протеста и штрајкова и даље има, али нема више “критичне масе” која је могла заиста да изазове неку озбиљнију реакцију.
Огромној већини је јасно да свака опструкција, обустава рада или “бели штрајк” директно погађа учеснике по џепу.
Народ је свестан да би се врло радо штрајку или протесту прикључио и добар део министара, само кад би знали адресу примаоца. Прецизније, када не би имали свест о томе да су им стечајну жетву посејали претходници у министарским фотељама. Уз свесрдну подршку и благонаклоно климање главама из Европе и њених банака.
Прошла је бучна фаза “буни се као Грк пред банкрот”, следи дугогодишња и нетипична за ове просторе “зноји се као Грк у стечају”.
Обичан човек је изгледа прихватио намењену му судбину у будућности.
Ово време служи да се полако дође до тачке тоталног пораза,а народ припреми за “источне дневнице”, када ће заправо сви бити срећни да се домогну било каквог посла.
Таквих примера већ има у провинцији где се не пита за плату, ако има било какве наде за посао.
Много странаца, махом Албанаца, напустило је Грчку и вратило се у домовину где се много лакше налази посао, а већ сада су плате боље.
После најновијег самоубиства директора рекламне агенције у Марусију, због нагомиланих дугова, објављено је да је Грчка прва по броју самоубистава у Европи.
Од почетка економске кризе број оних који су одузели себи живот порастао је за 17 одсто.
Министарство здравља је формирало експертски тим са циљем да предузме све мере да помогне људима чије је ментално здравље угрожено.
Новости
