Грчкој за спас треба 50 милијарди евра

Атина – Трогодишњи програм помоћи из Европског механизма за стабилност од око 50 милијарди евра у замену за пакет реформи – суштина је захтева који је Атина упутила кредиторима. Према расположивим информацијама, основу предлога чине тзв. Јункерове мере из документа који је као базу за споразум председник Европске комисије упутио премијеру Ципрасу 30. јуна. У питању су мере које се односе на порезе, регулисање пензијског и радног законодавства, уштеде у државном апарату, смањење трошкова за одбрану… Предлог грчке владе упућен Бриселу јесте, како се наводи, документ „Јункер плус”. Он би, према очекивању Атине, требало да задовољи захтеве поверилаца и омогући хитну помоћ Грчкој, неопходну да се намире основне финансијске потребе земље, укључујући исплату заосталих дугова и оних који доспевају за неколико дана. Грчка влада се обавезује да заузврат већ идуће недеље усвоји пакет закона којима се регулише пореска и пензиона област, тамо где је досад било највише несугласица између Атине и Брисела.

„Оптимисти смо и надамо се да ћемо успети да се договоримо са повериоцима. Већ су до нас дошле вести да смо на правом путу”, изјавио је званични представник за штампу Гаврил Сакеларидис и прецизирао да ће се о грчком предлогу разговарати на седници радног састава Еврогрупе. Уколико оцене буду позитивне, предлог се упућује на разматрање министрима Еврогрупе у суботу како би се прецизирали сви детаљи и припремио састанак лидера свих чланица ЕУ у недељу.

Пакет реформи који је Грчка припремила да би, практично, остала у еврозони и избегла банкрот, радикалнији је од свих досадашњих. Не без разлога Брисел је на последњем састанку Еврогрупе и лидера еврозоне поручио Атини да сама изнесе предлоге, а да ће они проценити да ли су задовољавајући. Тако, уместо осам милијарди уштеде, колико је предвиђао претходни пакет мера, који није прошао, грчка влада у новом пакету за ову и наредну годину предлаже још оштрије мере штедње у вредности од 12 милијарди евра. Уместо привредног раста од 0,5 одсто ове године, очекује се рецесија од три одсто, која је последица дугих и неизвесних преговора и огромне штете коју је привреда претрпела због увођења контроле капитала и одсуства платног промета целе две недеље. Према неким проценама, ове две драматичне недеље са затвореном берзом, банкама, пустим хотелима, мртвим тржиштем коштале су Грчку око осам милијарди евра, можда и више.

Како ће осиромашена нација издржати и како ће реаговати на стезање каиша, које јој овог пута нису наметнули повериоци, већ Ципрасова влада, тек ће се чути. Међутим, у овом тренутку већина Грка сматра да је најважније да се постигне некакав споразум са кредиторима и да се заустави пут према драхми и неизвесности.

Уколико се у наредних кризних 48 сати нађе решење са кредиторима, премијера Ципраса чека расправа у парламенту, који ће неке законске предлоге морати да изгласа по хитном поступку и да ратификује споразум са повериоцима. Нерасположење у редовима опозиције и дебате које се очекују позната су ствар. Много више проблема премијер Ципрас има у редовима сопствене левичарске Сиризе. Струја коју преводи министар енергије Лафазанис поручује да неће потписати споразум са повериоцима којим се уводе нове мере штедње.

„Трећи пакет кредита и нове мере штедње претвориће велико ’не’ грчког народа у једно понизно – ’да’”, поручио је Пантојотис Лафазанис и нагласио да, поред њега, има још чланова Сиризе који никад неће гласати за споразум са повериоцима који представља даље угњетавање народа јер је уверен да постоји много других правих излаза за Грчку.

У овом драматичном тренутку, у пракси – тако не изгледа. У туризму од кога се очекивао највећи приход, ситуација је драматична. Отказано је 70 одсто аранжмана, хотели имају све мање хране, гости напуштају Грчку. Најтеже је на острвима, која и тако зависе од испорука хране и робе са копна. Додатни проблем су хиљаде избеглица које и даље пристижу у Грчку, где су, сасвим сигурно, у другом плану. ТВ Скај приказала је репортажу са острва Лезбос, где преко хиљаду избеглица лежи у луци или очајни, у колонама, одлазе у потрагу за храном.

Многе стране авио-компаније отказале су сарадњу грчким тур-операторима и не примају захтеве за издавање авио-карата који стижу из Грчке. Пред банкоматима су и даље редови, дневни лимит од 60 евра није смањен, али је неизвесно хоће ли банке и у понедељак отворити врата. Од исхода Еврогрупе у суботу и самита свих чланица ЕУ у недељу – зависи судбина Грчке.