Проблематичне земље ЕУ поново су подсетиле на своје постојање. Грчку потресају снажни штрајкови, сукоби демонстраната са полицијом и друге протестне акције везане за долазак у земљу нове инспекционе „тројке“ (Европска комисија, Европска Централна банка и ММФ). На прагу новог захтева за помоћ нашао се и Португал.
Актуални развој ситуације око Грчке и Португала поново је очигледно показао превременост изјава низа високих функционера ЕУ да је финансијска криза у зони евра већ превладана. Експерти агенције Еуростат су констатовали заиста обнову економског раста у зони евра у другом кварталу текуће године на нивоу од 0,3%, што формално значи превладавање рецесије.
Ипак слични закључци носе општи карактер. Није тајна да већи део позитивне статистике за Брисел носи неколико водећих економија ЕУ на челу са Немачком и Француском. А на супротном полу зоне евра ситуација се не побољшава посебно. Шта више шеф Еврогрупе Јерун Дијселблум недавно је директно признао да ће напаћеној Грчкој могуће поново затребати међународна кредита помоћ после завршетка актуалног програма помоћи 2014. године.
Како би се добила нова међународна транша, земља мора да се одлучи на испуњење нових строгих захтева. Између осталог, сада је реч о томе да се до краја септембра у такозвану „радну резерву“ претвори 12,5 хиљада државних службеника, после чега треба да се одпусти најмање 4000.
Виши савет грчког синдиката државног сектора већ је позвао Општу конфедерацију рада Грчке да организује нове штајкове против владине политике, коју кабинет спроводи под притиском „тројке“ у циљу уништавања државног сектора и социјално оријентисане форме државе. Истина, активисти протеста и опоненти ЕУ и ММФ прећуткују да сама криза у Грчкој ипак има углавном унутрашње, а не спољашње разлоге, истакао је у разговору за Глас Русије професор катедре за европску интеграцију МГИМО МИП Русије, дописни члан РАН Алексеј Кузњецов.
– Грчка се кретала ка кризи дуго и упорно током низа година. Одиграли су своју улогу и неоправдано високи војни трошкови због хипотетичног конфликта са Турском, и атинска Олимпијада 2004. године која није донела профит на који се рачунао, већ не напротив донела само губитке и многи други фактори.
Ако у Грчкој незадовољни социјално-економском политиком власти спроводе углавном масовне акције протеста, у Португалу у сличне сврхе активно се користе више судске структуре. И резултат се испоставља још негативнијим за Брисел. Тако је као гром из ведрог неба за португалску владу и руководство ЕУ била пресуда коју је у августу изрекао Уставни суд поводом права радника да отпуштају сараднике који нису успели да прођу преквалификацију. Суд је стао на страну радника. По мишљењу локалних експерата, то може да буде последни импулс који ће натерати власти да се поново обрате за помоћ међународним кредиторима.
А до данас ЕУ и ММФ још нису решили да ли да наставе издвајање Португалу текуће транше од 78 милијарди евра, усаглашене још у мају 2011. године. Очигледно плашећи се портаста социјалне напетости „по грчком сценарију“, потпредседник португалске владе, лидер Народне партије Паулу Портас позвао је ЕУ и ММФ да ревидирају актуалне услове за добијање антиркизне транше.
Ипак, Европска комисија је већ ставила до знања да рачуна на повратак поверења међународних инвеститора према португалској еконоији 2014. године и за сада није спремна на ванредне уступке. Уз то на Брисел притиска Берлин, који не сматра да је исправно попуштати дужницима – и то провоцира раскол већ у оквиру читаве ЕУ.
Са растућом узнемиреношћу посматрају дежавања у зони евра и водеће светске берзе фондова. њихови представници се за сада ограничавају опрезним прогнозама. Преовладавајуће мишљење најбоље је изразио управник актива компаније Перпетуал Инвестментс Метју шервуд. У интервјуу агенцији пословних новости Блумберг он је подвукао да се опоравак светске економије дешава спорије него што је планирано. Ипак ако Грчка и Португалија затраже нове порције антиркизних кредита, ситуација у зони евра ће се вратити на претходне кризне позиције.
Петар Искендеров,
