Знате где су стари дубровачки извори, али и велики османлијски путописац Евлија Челебија (25. март 1611. Истанбул – 1682. Египат) и Никола Бошковић, отац Руђера Бошковића записали да је сахрањен Милош Обилић?
Место које горенаведени људи помињу зове се Кисела Бања и налази се у Лабу, на Косову.
Ми то место никад нисмо обележили нити посећивали, нити се поклонили сенима.
А оно што је он урадио, је отприлике исто као да је неко убио Хитлера кад је кренуо марта ’41. на нас… или ’39. на Европу (Пољску).
У делу ,,Повјест Дубровачке Републике„ , Енгел – Стојановић (1903, Дубровник) у делу који описује правце којима се одвијала трговина Дубровчана, говори се о селу Кисела Бања у Лабу, које Албанци деформисано изговарају као Кислобај, као о месту у коме је сахрањен јунак Милош Обилић.
Остало је записано да је у том месту пре Другог св. рата (1935.) откривена црква 11м дужине и 6м ширине, и по свему судећи се на ову цркву односе речи чувеног османлијског путописца Евлије Челебије, да је ,,преко, у планини, манастир посвећен Милошу“ да су га Срби подигли ,,у спомен имена проклетог Милоша“. Наравно да је чувеном османлијском путописцу Милош био ‘проклет“, јер им је пробуразио цара.
Челебија је Косовом и Лабом пролазио 1660. у друштву Мелек Ахмед – паше; остало је забележено да је Мелек паша, увидевши како је Муратово турбе без чувара и у запуштеном стању почео да се љути, па му Евлија Челебија говори:
,,Господару мој, у планини тамо преко Срби су подигли један манастир посвећен спомену имена проклетог Милоша који је овог султана убио. У манастиру има кандила од драгог камења и разноврсних кадионица пуних сирове миомирисне амбре. Манастирски калуђери дан и ноћ служе долазеће и одлазеће госте, будући да су манастирске задужбине и простране и богате, али гроб нашег победоносног цара нити има задужбине нити трубедара (чувара гроба).“
(Паша тада одваја две кесе гроша ‘вилајетским људима а околна раја позвана је да очисти турбе, што је и учињено, па је турбе постало споменик и место ходочашћа муслимана.)
Место у коме је откривена црква је од 19. века насељено Арбанасима, и они су његов назив превели у Кисха Милосхит (у преводу Милошева црква) , јер су и они знали да је ту сахрањен Обилић.
Код Атанасија Урошевића, нашег антропогеографа, географа и етнолога, у капиталном делу Топоними Косова, стр. 61, каже да је
…,,Kisha Miloshit (у преводу са албанског Милошева црква) је место у данас албанском месту Киселој Бањи (Лаб). У 17 и 18. веку се веровало да је ту сахрањен Милош Обилић.„
Урошевић наводи запис Николе Бошковића, оца Руђера Бошковића, у коме помиње цркву у којој је гроб Милошев, па каже да је:
,,Новопазарски и доцнији дубровачки трговац Никола Бошковић, отац научењака Руђера Бошковића, по сећању је почетком 18. в написао мемоарске успомене на стару Рашку, где о Муратовом турбету каже да се налази ,,северно од Приштине, усред Косова, као башта озидан простор, усред кога је кубе и под њим гроб султана које уби Милош Кобиловић, и даље говори о цркви у којој је гроб Милошев.“
Црква у којој је, по предању, сахрањем Милош Обилић помиње се и у опису пута дубровачког посланика Ивана Кабоге у Цариград 1792. Ту стоји да су…
,, прешавши Лаб, видели с леве стране ‘три миље далеко цркву, у којој је сахрањен Милош Кобилић„
Даље помиње Муратово турбе који су посетили, итд.
У изворима се помињу и други путописци који су оставили сведочанство о Милошевом гробу и цркви, као што је Француз Ами Буе ( A. Boué, La Turquie d’Europe, Paris 1840.)
За оне радозналог духа који би желели да сазнају нешто више – покушајте да нађете нешто од књига које ћу овде навести:
Атанасије Урошевић: ,,Топоними Косова“, Београд 1972. Евлија Челебија, ,,Путопис,“ Веселин Маслеша, Сарајево 1973.
Глиша Елезовић: ,,Још нешто из прошлости Муратова гроба на Косову,“ Скопље, 1934.
Б. Трухелка Б. : ,,Старовлашка сећања Николе Бошковића“, Мисао, Београд 1930.
Глиша Елезовић: ,,Турски споменици“, САНУ, 1952.
Пише: Данијела Дорадо
