Гробови српских ратника на Кајмакчалану зарасли у коров

Прокупље – Чланови куршумлијског удружења „Коста Пећанац” које се бави неговањем и очувањем српске традиције и сродно удружење „Кајмакчалан” из Београда боравили су недељу дана у Македонији, где су на 2.521 метар надморске висине, на Кајмакчалану, чистили и сређивали запуштена српска гробља погинулих војника у Првом светском рату. Иако нема званичних података колико тачно има гробаља, Миле Копривица, председник куршумлијског удружења и један од иницијатора акције, тврди да су српска гробља на Кајмакчалану расута на преко 90 локација, а да се на овом простору још увек могу пронаћи неоткривени гробови зарасли у трње и коров.

– Гробови су зарасли у траву, често су прекривени шибљем, а неретко су и потпуно урушени – започиње причу Копривица, који је и сам потомак славних предака. У прилог тој чињеници наглашава да је на највећем гробљу настрадалих Срба у селу Скочивир пронашао претка Тодора Р. Копривицу пореклом из села Вукојевац у куршумлијској општини. – Након сто година, запалио сам свећу и одржао помен свом претку који је живот изгубио као поднаредник 2. пешадијског пука „Књаз Михајло”. Пронашао сам и гроб још једног земљака, извесног Вукојице Аздејковића из села Ђуревац код Прокупља. Иначе, у атару села Скочивир сахрањено је око 500 српских ратника, а ми смо покушали да оронуле и пропале споменике наших предака бар мало доведемо у ред – додаје Копривица.

Он истиче да су чистили запуштена српска гробља и у атару села Трново, Добровени, Живојно и др. Очишћено је на десетине локација, али то је тек један део гробаља на којима почивају кости јунака који су годинама заборављени од свих и где је у борбама са Бугарима настрадало више од 5.000 наших бораца. Копривица додаје и да је крајње време да се спроведе једна организована акција на Кајмакчалану, где ће се пописати сва гробља, пронаћи сваки споменик и сада запуштене локације довести у ред и тако се бар мало одужити нашим славним прецима. Војници који су се овде борили и изгинули били су из свих крајева Србије.

Иначе, у пробијању Солунског фронта, једну од најкрвавијих, најпресуднијих и најславнијих битака, у јесен 1916. године, српска војска водила је на Кајмакчалану, у данашњој Македонији, где је за 19 дана, борећи се прса у прса, за слободу отаџбине пало на хиљаде српских јунака. Сви они сахрањивани су док су борбе још трајале, одмах уз линију фронта: на импровизованим гробљима, у портама цркава и по врлетима ове планине.

Учесници ове хумане акције обишли су на Грунишком вису и споменик подигнут у част Војину Поповићу, легендарном војводи Вуку, пуковнику српске војске који је на Кајмакчалану страдао у храбром и самоубилачком јуришу на бункер бугарске војске. Кажу да је још пуно таквих споменика и белега најхрабријим српским јунацима сакривено по јаругама, шумама и врлетима Кајмакчалана.

Аутор: Љ. Митић, Политика.рс