У првих шест месеци ове године Електропривреда Србије (ЕПС) је направила губитак од 418 милиона евра, показује извештај о реализацији тргодошњег плана пословања ЕПС-а.
ЕПС је од јануара до краја септембра 2021. године остварио добит од 8,5 милијарди динара (72 милиона евра), а од тада у наредних девет месеци, закључно са последњим даном јуна направљен је губитак од око 610 милиона евра.
У последњем кварталу 2021. године трошкови су премашили приходе за 185 милиона евра, а онда је у наредних шест месеци изгубљено још 418 милиона евра.
Тако се финансијски ефекти низа хаварија и енергетског колапса из прошле грејне сезоне приближавају суми од милијарду евра.
Укупан финансијски дуг највеће енергетске компаније у Србији 30. јуна ове године попео се на 177 милијарди динара или 1,5 милијарди евра, што је 30 милијарди динара више него на почетку године. На крају јуна на рачунима ЕПС-а налазило се свега тридесетак милиона евра.
Најважнији разлог за овако лоше пословање Електропривреде су мањкови у производњи струје. Производња електричне енергије у првом полугодишту за 16 одсто је мања него у истом периоду 2021. године.
Производња струје из обновљивих извора била је мања од планиране за 56 одсто, док је производња струје у термоелектранама била мања од прошлогодишње за девет одсто. Термоелектране на угаљ су за 10 одсто мање струје произвеле, али је ТЕ-ТО Панонске електране за 56 одсто више струје направила него у првој половини прошле године.
За гас за производњу струје у ТЕ-ТО потрошено је 3,7 милијарди динара, а за адитиве и мазут за паљење угља у котловима потрошено је за шест месеци 6,8 милијарди динара.
План ЕПС-а је да се увезе што више квалитетнијег угља из окружење, пре свега Црне Горе и да се мешањем са колубарским угљем смањи потенцијални увоз струје у зимским месецима, а подигне што више домаћа производња струје.
За увезени угаљ за термоелектране потрошено је 1,1 милијарда динара.
Други разлог за финансијску катастрофу у ЕПС-у, уско повезан са мањком производње је повећан увоз струје и то како се наводи у извештају ове компаније, по рекордним ценама. У првом полугодишту ове године купљено је на тржишту 2.356 гигаватсати по просечној цени од 222,08 евра по мегаватсату, што је више од 520 милиона евра.
У јуну ове године ЕПС је куповао електричну енергију по 236,79 евра по мегаватсату, а с друге стране привреди на комерцијалном ртжишту продавао је за 67,52 евра по мегаватсату услед препоруке Владе да се ограничи цена електричне енергије.
Ситуација у енергетици Европе се погоршава, па је на пример у протекли петак у 12 сати, на берзи мегават коштао 547,78 евра, а у централној Европи тек нешто мање, али изнад 500 евра.
ЕПС је претходних година, поред тога што је у зимским месецима увозио струју, у другом делу године био извозник.
Трошак за ЕПС због лошег управљања, неправовременог ископавања угља не мери се само трошковима увоза скупе струје због мањка сопствене производње, већ и изгубљеном добити коју би имао да је извозио струју по тако високим ценама на међународном тржишту.
Ипак, последње три године, од 2019. до 2021. просечан годишњи извоз ЕПС-а износио је око 4.300 гигават-сати. Прошле године у Србију је, на пример, увезено 5.400 гигават-сати, а извезено 4.800 гигават-сати струје.
С обзиром да ове године од извоза нема ништа, осим струје која је враћена Електропривреди Републике Српске (око 20 милиона евра за првих шест месеци према билансима ЕПС), поставља се питање колико би новца зарадили да су термоелектране радиле уобичајеним капацитетом као претходне три године.
Треба истаћи и да на производњу, посебно за извоз утиче и рад хидроелектрана које ове године због суше не раде пуним капацитетом.
Илустрације ради, да ЕПС у 2022. извезе 4.300 гигават-сати струје по просечној цени по којој је увозио у првој половини године од 232,8 евра по мегават-сату, приходовао би равно милијарду евра. Ово не значи да се струја не би увозила, али крајњи финансијски биланс био би свакако много повољнији и за ЕПС и за Србију.
Влада Србије је у јулу одобрила повећање накнаде за ОИЕ са 0,437 динара на 0,8 динара по киловат-сату.
