Гурманска бајка у Мачкату

СЕЛО Мачкат изнад Ужица. Балон-сала пуна као туљак, хоће да пукне. Нема ту човек куда да побегне од стидљиве помисли да од Срба срећнијих и богатијих на овом свету нема. Ерско царство сласти и страсти измештено од свакодневице, то су тоне говеђе, свињске и овчије пршуте, стеље, кобасице, чварака… Ту су још и новчанице црвене и браон, што лете из руке у руку док трубачи бију из све снаге. Тај трошак сред беспарице мистерија је већа од руже ветрова под којом све успева најбоље. То је, једном речју – “Пршутијада”.

Ножеви куцкају по дрвеним дашчицама у ритму брзом. Звецкају “унучићи”, увертира гурманска. Темпо алегро. Док се чувена “ужичка” точи, другачије не може.

Почиње се врућим хлебом, младим кајмаком, старим сиром, дуван-чварцима и оним “обичним” што их Ерем из милоште, крмећим бомбоницама зову. А да је утањило и пресушило, јесте. Тешко се цркавица троши, а још теже зарађује. Није лако онима испред и онима иза тезги. Опет, без свега се може, али јести се мора. Ту спорења нема, то су на време схватили златиборски пршутари. Сушаре су им данас као апотеке, такви су стандарди прописани, кажу кроз смех, све у складу с тежњама за прикључење великој породици… А месо, аргентинско, тога, тврде сви, овде нема. Све је, додају, златиборско, домаће. Тек што је у кланици одмекнуло, па по старински осушено.

Виљушке се, ипак, највише ломе на конкретним питањима. Ко је на свету најбољи пршутар? О нијансама је реч, цене се изглед, сувоћа, шмек, укус, све… За титуле, борило се 16 излагача из ужичког краја, махом из Мачката, Криве Реке и Качера. Сајам ерских грицкалица има и међународни карактер. Црногорци, Словенци и Хрвати донели су своје ђаконије, али се нису такмичили. Оцене од “врло добро” до “не верујем шта једем” резервисане су само за овдашње, на традиционални начин справљене пршуте, сланине, стеље…

– Најбољу говеђу пршуту произвео је Илија Стојановић, Мирослав Стојановић најбољу свињску пршуту, а Драган Стојановић најуспешнији је произвођач стеље. Радомир Шопаловић заслужио је признање за најбољу сланину, а Никола Брковић за кобасицу. Александар Радојичић је добио специјалну награду за најбољег произвођача овчијих прерађевина – саопштио је жири из “Југоинспекта”.

“Пршутијада” траје до краја викенда. Посетиоци попуњавањем купона могу да гласају за најбољег произвођача. Листићи иду у бубањ, троје најсрећнијих кући ће са џаком пршуте, сланине или кобасице, а још један посетилац биће награђен викендом у једном од златиборских хотела.

Посетиоци сајма могли су да пробају пршуте, стеље, кобасице, чварке…

ПОСАО ЗА ЦЕЛУ ПОРОДИЦУ

– СВИ у кући вредно радимо, имамо и запослене раднике, то је посао који траје 24 часа, без престанка. Продајемо пршуту у Ужицу, Београду, Крагујевцу, Јагодини… Признање смо прижељкивали – каже Јована, супруга Илије Стојановића, добитника награде за најбољу говеђу пршуту.

Сајам у Мачкату ће до затварања посетити око 10.000 гостију. Њих највише интересују цене, а већ су се могли уверити да килограм најбоље говеђе пршуте кошта 1.600, свињске 1.300 динара, сланине од 600 до 900…

Н. ЈАНКОВИЋ, Новости

Фото: Д. КАРАДАРЕВИЋ