Гурманска скупштина у Мачкату

У светској престоници сушеног меса под Златибором почела 15. “Пршутијада”,стручни жири прогласио најбоље произвођаче. Сестре Стојановић саме купују стоку, соле, суше и продају пршуту

Лепо ли је раном зором прошетати Златибором. Па низбрдо кроз села и сокаке, место мапе, пратите оџаке. И то оне на врх сушара – тако се стиже у Мачкат, светску престоницу говеђе и свињске пршуте, стеље, сланине… Ту је у порти Цркве Светог Илије јуче почела 15. “Пршутијада”, гозба по мери највећих, најстраснијих гурмана, то је место где се и најразумнијима мора учинити да на свету нема ни срећније, ни богатије државе од Србије.

Узрок срећи и задовољству није тек “оптичка варка” изазвана изобиљем сласне хране. Кључ је у квалитету. Зато се са Златибора од давнина на свет гледа с висина. Домаћини из Мачката, Криве Реке, Шљивовице, Качера и осталих ужичких села не могу другачије, нису они криви што нико на земаљском шару не зна бољу трпезу да припреми и постави: мало говеђе, мало свињске пршуте, ред димљене сланинице и овчије стеље, колутићи кобасице залегли уз мерицу ужичког кајмака и старог сира. Уз чашицу чувене, опет ужичке, ракије: “На здравље вам било!”

Ко преживи предјело, бира хоће ли с ражња ил` ће јагње утекло под сач…

Ова гурманска парламентарна скупштина савета најлепших европских села, распушта се 11. јануара. Тада ће 17 излагача, а толико их је учествовало у избору најбољих златиборских ђаконија, наградити и посетиоце: неко ће од гостију кући понети пун џак пршуте, седам метара кобасице, квадратни метар сланине. И сет ножева.

Стручни жири јуче је наградио најбоље произвођаче: најбољу свињску и говеђу пршуту понудио је Раде Шопаловић. Најукуснија кобасица и овчија стеља стигоше са имања вредних лепотица из Мачката, сестара Стојановић. Најбољу овчију пршуту и сланину прави Милија Брковић. Сви су они и раније овде награђивани. Није ни чудо, у њиховим фамилијама, ове се ђаконије праве од аскурђела до данашњих дана.

– Нас смо четири сестре, а на “Пршутијаду” дођосмо Ивана и ја. Саме идемо по вашарима да купимо најбољу стоку, саме солимо, сушимо, продајемо на ужичком пијацу. Код нас је вредан рад традиција, не одустајемо – каже Ружица Стојановић, док блицеви севају да овековече вредне жене златиборске.

Раде Шопаловић је занат од прађеда наследио. Данас ради са сином Небојшом. Они знају тајну како месо осушити, а да у залогају остане само најсласније.

Походило је “Пршутијаду” неколико стотина посетилаца из целе Србије. Највише је међу гостима оних из Бањалуке, из Бијељине, Приједора, Добоја. Ту су славили рођендан Републике Српске, постао је Златибор претходних година њихова кућа рођена.

– Ако икад оставим те мала, то ће бити због цуре са Пала – каже Златиборац својој девојци из Београда, желећи ваљда да похвали лепоту гошћи из Српске. И би му опроштено, цени се овде кад мушко није скроз политички коректно.

Народне ношње, трубачи Радише Витезовића из Тубића, песме извика и оне изворне, свилене бомбоне, ораснице, у две речи – лепота једна, све је то “Пршутијада” у Мачкату.

ЦЕНЕ

Свега има, и хране и доброг духа, само народу пара мањка. За најбољу свињску пршуту треба зарадити па потрошити 1.600 динара, а за говеђу 1.700. Сланина се од домаћинове руке до нечијег фрижидера “креће” за од 500 до 1.000 динара. За килограм кобасице вреди дати 900, а за исту меру чварака и до 1.000 динара.

Н. ЈАНКОВИЋ, Новости