Гусле онлајн: Игнорисање брегзита Вучић господара – ко још пита за мишљење рају

Мили Боже чуда великога

кад се ћаше земљи Британији

Британији земљи да преврне

да не буде јевропска судија

већ да влада само Америка,

ту господа изаћ’ није рада,

али је рада сиротиња раја,

додијало јевропског стандарда,

и јевропске свј’етле перспективе

кад без посла раја је остала,

рудници не раде нит’ фабрике,

већ берзански само мешетари,

у бијелој вароши Лондону.

 

Подиже се у Енглеској раја,

треба тешко р’јешити питање

да л’ изгласат излаз из Јевропе

ил Јевропи Царство да распрода,

није Царство што је некад било,

Амери га ласно узјахали,

ал’ кад јаше султан амерички,

не мора и Порта у Бриселу,

о свом јаду нека се забавља,

Британију за собом не вуче,

кад Јевропа почне да им тоне.

 

Над бијелим градом Београдом,

небом сташе свеци војевати,

и прилике различне метати,

сијевају муње и громови,

а олује нигдје да их прати,

све да јаве Вучић господару,

биће њему зло и наопако,

ако Енглез напусти Јевропу,

Србљам то ће пута препр’јечати,

да и Србљи уђу у Јевропу,

без јевропског напреднога пута,

може Вучић и власт да изгуби.

 

Књигу пише Вучић господаре,

књигу пише усред ноћи тавне,

британскоме Великом везиру,

побратиму Камерон Давиду:

„Богом брате Камерон Давиде,

гдје доведе себе у невољу,

а и мене одмах из тебе,

што си рају пит’о за мишљење,

каква је то влада и држава,

кад ти у њој раја одлучује?!

Што ми ниси раније јавио,

да је тол’ко тамо пригустило,

посл’о би ти мојих напредњака,

да донесу брашна и шећера,

да напеку свињскијех ћевапа,

па да твоју преокрену рају,

да ти раја Брегзит не изгласа.“

 

То написа, па хартију подра,

и баци се натраг на посао,

да саставља свога експозеа,

уздајућ’ се у памет енглеску

и њиховог раднога морала,

да Јевропу неће напустити.

Мили Боже чуда великога,

кад је јутро сутрашње свануло,

пристигоше први резултати:

одлучила у Енглеској раја

да остави јевропску господу

доста им је власти америчке

неће још и Н’јемци да их јашу.

Раја шкотска с тиме се не слаже,

јер њих јашу најпрво Енглези,

на јахање они су навикли,

па су више склони да подјеле,

термине на некол’ко јахача,

да између мало и одморе,

то зборише храбри Шкотланђани,

али их не би довољно на броју

да енглеску вољу преокрену.

 

Сузе рони Камерон Давиде

Брегзит му је раја изгласала

референдум он је расписао,

да застраши јевропску господу,

сад је самог себе престравио,

направио големог белаја,

у оставку морао да оде,

и још горе што је учинио,

раји даде политичког гласа,

сад се неће лако умирити,

и земљу ће пожељет’ да воде!

Шенлук чини Најџеле Фараже

Британија поста самостална,

скинула је јевропскога јарма,

и опет је земља независна,

америчка остаде јој чизма

ал’ и њу ће ласно одбацити

чим низбрдо Америци крене.

 

Гњевна цјепти Стурџена Никола,

испадоше Шкоти из Јевропе,

иако су за останак били,

референдум опет прижељкује,

не би л’ рају како приклонила,

да се Шкотска још осамостали,

па да може сама у Јевропу,

одмах иза Србије и Босне,

и лијепе земље Арбаније.

Муку мучи Вучић господаре,

Британија оде из Јевропе,

како сада раји да објасни,

да треба да буду ко Енглези,

протестантског усвоје морала,

да га сл’јепо прате у Јевропу

(и у НАТО кад смо већ код тога),

и да нико ништа их не пита,

јер је раја да слуша и ради,

и да гласа како Вучић каже.

 

Књигу пише Вучић господаре,

британскому Великом везиру,

побратиму Камерон Давиду

(а савјест га пече и пробада,

штоно ништа није учинио,

да спријечи ове катастрофе

што задеси поштене Енглезе,

што је раји дала право гласа):

„Што си побр’о испао будала

што си рају пит’о за мишљење

гдје то има да се раја пита?!

Требао си раји наредити,

да се стрпи и причека мало,

и истраје на јевропском путу,

да им кажеш да ће бити боље,

најкасније за годину двије,

референдум кадгођ ти затраже,

ти их онда водиш на изборе,

нек их странке мало забављају,

да се лате ћоравијех посла,

и озбиљних државних проблема.

Зашто ниси пит’о Тони Блера

како рају у ред да доведеш,

сад се не би брук’о пред Јевропом,

и још мени правио проблеме,

Тони Блер је мене научио,

како српску рају да притегнем,

и теби би притег’о Енглезе,

док је Блер на мјесту ти сједио,

није њима на памет падало,

да излазе они из Јевропе“.

 

Муку мучи Вучић господаре,

како себе извућ’ из невоље,

зове свога вјернога телала

Вучићевић Драган-добошара,

да он дигне хуку и галаму,

да се спрема удар на Вучића,

британска га спрема агентура,

специјално Брегзит замутила

да би њега срушили са власти

а Србију с јевропскога пута.

Заказује Вучић господаре,

прес-дивана са његовом штампом,

тмурна лица њима бесједио,

да пренесу његови медији,

(што га исто само нападају,

и што пропаст њему сијевају,

али увјек дођу кад их зове,

ослободе му програмску шему),

вако њима Вучић бесједио:

„Што Енглези данас изађоше,

са свјетлога јевропскога пута,

комплетни су они идиоти,

поводе се за диктатом руље,

која хоће љеба без мотике,

пропашће и земља Британија,

док њима раје непокорне,

која не зна које јој је мјесто,

да се гласа како Вожд им каже,

и што вели Порта у Бриселу,

неће њима бити благостања,

за Србијом они заостају,

јекономског немају полета,

ко што има напредна Србија.“

 

Кад је ово Вучић саопштио,

свечано се Бриселу заклиње:

„Заклињем се привреднијем растом,

Жељезаром првом у Јевропи,

Београдом лијепим на води,

и Јатовим летом до Њујорка,

 да невјера никад нисам био

(у новијој српској историји),

нит’ сам био нити ћу кад бити,

и прије ћу храбро погинути

но напустит’ јевропскога пута,

окренут се од бриселског сунца,

и издати Порту у Бриселу,

и Србље ћу тамо натјерати,

нема њима ту алтернативе,

има сви да иду у Јевропу,

ил’ ће мене морати да смакну,

јер са власти никад нећу сићи!“

 

Потрчали Вучића телали,

по бијелом граду Београду,

по Твитеру и мрежама другим,

Вучићеве привијају р’јечи,

као да су мелем чудотворни,

ко да рану могу изл’јечити,

што Енглези њима направише,

па се један с другим утркује,

ко Вучића може надгорњати,

и Енглезе јаче осудити.

Потрчао Дачићу Ивице

да се куне Порти у Бриселу

да Србљима Брегзит битан није,

неће српска раја помислити,

да и њу би требало питати,

да ли она хоће у Јевропу,

Србија се умирити може

и остаће јевропејско робље.

 

Бесједио Вулин Александре

кад Британци Брисел напустише

могу Србљи узети им мјесто

најбољи су за то кандидати,

већ имају свога Господара,

што Енглеза радо изиграва,

протестантског што воли морала,

у Енглеској занат испекао,

Тони Блер га здраво савјетује,

а Србија већ је ко Енглеска,

јекономски прва у Јевропи,

двапут боље но што је Њемачка,

само раја још то не осјећа,

али хоће за годину двије.

 

Гласно тутњи Јовановић Чедо,

да је раја олош и жгадија,

за мишљење нико је не пита,

ту Енглеска није боља раја,

о пучине стоке у Србији,

али њих ће Чедо обуздати,

начинити Јевропску Србију,

гдје за рају неће бити мјеста,

него само за фину господу,

што је возе оклопни џипови,

што љетује она на Ибици,

а зимује подно Хималаја,

остале избацит’ из Јевропе,

нек од бједе своје поцкају,

за Јевропу радиће Кинези,

Јевропејци убираће новце,

и довијека само лумповати,

па ће бити криво Енглезима,

што и они не могу са њима.

Још запишта Пешићева Весна,

не зна кога више не подноси,

у Енглеској сиротињу рају,

што је Брегзит јуче изгласала,

или домаћу рају у Србији,

што се томе још обрадовала,

стеже зубе, рони сузе тешке,

и проклиње себре и сељаке,

што су вазда они спутавали,

јевропејске праве величине,

Јевропа би била савршена,

да јој није раје сиротиње,

да се мјеша у господска посла,

и господи пос’о да омета.

 

Сузе рони Вучић господаре,

рони Вучић сузе радоснице,

што је пуна варош београдска,

што је пуна истанчаних душа,

које њега здраво разумију,

и које ће њега подржати,

да истраје на јевропском путу,

можда томе није рада раја,

ал’ су раде српске главешине,

рају нико неће ни питати,

него само Мајкла Девенпорта,

и са њиме комесара Хана,

па када они пута благослове,

ласно ће и Србљи у Јевропу,

у Јевропу хтјели ил’ не хтјели. 

„Гусле онлајн“ (@gusleonline) су сатирични твитер-налог „Филипа Вишњића“, који свакодневно твитује на теме из политичког и друштвеног живота у епском десетерцу (и 140 знакова). 

НСПМ