Гужва у Њујорку: Сви би да се друже с АВ-ом

Трамп ће доћи , а кад ће – не зна се

АВ се враћа из Њујорка са веома добрим вестима. Веровали или не, за (добар) почетак, Трамп се чак четири пута руковао са српским политичким џином. Заправо, добро је познато да Доналд Трамп пати од гермафобије (није германофобија, иако је то слично… фонетски); у ствари, има страх од клица (бактерија и вируса) које се могу пренети руковањем.

Отуда, ако је истина оно чиме се АВ хвали (а познато је да уме да се хвали свим и свачим, обично без разлога), тада је њему успело да ослободи Трампа те чудне бојазни. А ако је АВ успео да излечи Трампа од страха од руковања, тада се Србима и Србији смеши лепа будућност.

Трамп такву “лековиту” услугу, коју му је пружио АВ својом чаробно-лековитом шаком, сигурно неће заборавити до краја свог мандата…

А тек је почео да влада највећом империјом у историји света.

Хвала и самохвала

У свом говору у УН наш АВ се хвалио, то јесте, радио је оно што најбоље од свега уме да ради. Он вредно ради од јутра до следећег сванућа, смишљајући како да се хвали оним што је потемкиновски лепо сложио у својој глави.

Знате оно, кад се момак хвали како је… знате већ шта – па му неко замери што о таквом акту јавно прича. Овај онда, попут АВ-а одговара: Па, забога, кад не бих ником испричао (похвалио се), онда као да и нисам оно радио (на пример, није се руковао).

Разлика може бити једино у томе, што је могуће да је онај хвалисавац (у вези “акта”) ипак одрадио то чиме се хвалио, а за АВ-а стопостотно знамо да је све измислио. И када би АВ сутра одлучио да говори само истину, нико му не би ништа поверовао, као у оној Езоповој причи о дечаку, овчицама и вуку.

Којом ствари је махао Пенс?

На пријему код председника САД, свако ко је тамо позван, може се сликати с шефом Беле куће. Тако се добије фотографија, која ће касније постати историјски документ, испод којег се може дописати све и свашта. Поготово када се такав усликани сретник пензионише, сасвим излапи, а онда му падне на памет да пише мемоаре.

Но, и наш АВ живи као пензионер откада зна за себе: никада ништа озбиљно није радио, па је имао времена да добрано излапи и да слаже причу по причу, онако како му највише прија.

Сетимо се само како је потпредседник Пенс махао руком пре него што је ушао у свој аутомобил, тврдећи да је хтео да одагна јато мушица, а наш срећни АВ није издржао да свима не исприча целу измаштану истину: то је Пенс њему махао фареwелл.

У стварности, једино чиме би Пенс могао да маше српском АВ-у, могло би да буде нешто што асоцира на његово (Пенсово) име.

Али, нема везе, АВ је таквим конфабулираним махањем усрећио многе излапеле (старце) по Србији, којима се убрзано лучила пљувачку у безубим устима, тако да им је варење оне тврде коре хлеба вишеструко побољшано. Чули су да ће им АВ поново скресати пензију? Па нека скреше, оно Пенсово махање (а тек Трампово четвороструко руковање) довољно је да се и без пензије буде срећан и задовољан, барем до новог АВ-овог мандата. А онда ће за следеће две по две године да нам свима буде далеко (неописиво) боље.

Помоћница помоћног помоћниковог помоћника

Ипак, АВ нам ништа не каже (не хвали се, као горепоменути момак, оним што није за причу, а мора се испричати) о сусрету са извесном госпођом Милард, која је помоћник помоћниковог помоћника који помаже помоћнику онога који доноси мотику помоћнику помоћног вртлару у Белој кући. То свакако није за причу, а још мање је за добро варење. Пред Милардовом је АВ стајао мирно, онако, како дете, које се упишкило у гаћице, стоји пред строгим лицем своје васпитачице. Неки причају да се АВ овог пута више драо и плакао, него, својевремено, пред страшном грофицом Ештоновом у Бриселу. Милардова се изгледа не задовољава милионима, као Клинтонови – тражи милијарде, надајмо се, динара?

Опет је, веле, АВ био првак (ас светски) у ваљању по поду и брисању (овог пута, њујоршке) прашине својим капутом.

Није залуд Ксенофобија причала да се АВ некада хвалио како ће бити председник једне државе коју ће да упропасти. Многи су тада помислили да ће то бити Албанија, али су се преварили: Бити ће и то, битиће – јаукао је Велики Вођа, завијајући АВ-овски и, однекуд (ни сам није знао откуд) заносећи на шиптарски: Мирëмëнгјес Схqипëри!

На крају, био је исцеђен као крпа. Узалуд је помоћној помоћници Милардовој, кроз плач, покушавао да објасни, да је он, лично, шмрком угасио запаљену амбасаду. Те ноћи никако није спавао.

Шмркао је све до ране зоре.

Знам да си велики дилер!

На једној страни губиш, а на другој добијаш. Премијер Белгије Шарл Мишел је сатима чекао да дође на ред, да се сусретне са АВ-ом. Запуцао је чак из Брисела у Њујорк, да би се с њим видео. После се грдно изненадио, када је дознао да АВ чешће навраћа у Шарлов Брисел, него у Београд и Њујорк заједно. И кад није у Бриселу, АВ је у Бриселу.

Будући да се осећао несигурно пред Трамповим “кошаркашем” АВ-ом, Шарл Мишел је повео са собом и премијера Луксембурга.

Навалили сви да дођу у посету АВ-у у Београд, као да не знају да је за неколико следећих година Србија заузета Трамповим пријемом. А Трамп ће, веле, долетети једним од оних ремонтованих руских “мигова”.

Француски премијер Макрон, такође, умире од нестрпљења да и он, ако не на “мигу” (као Трамп), онда барем на “лађи француској”, доплови у Србију. Толико је био узбуђен жељеним сусретом у Београду, да се великом АВ-у обратио речима:

“Знам да си велики ДИЛЕР!”

Вероватно је Макрон хтео да каже – лидер. Али, трема је учинила своје.

Д. Гостељски

корени.рс