Од сто пукова, колико их је било у српској војсци за време Балканских ратова и Првог светског рата, само је један добио назив Гвоздени пук.
Након битке на Брегалници у којој су војници Другог пешадијског пука првог позива “Књаз Михаило” показали невероватну храброст, пожртвованост и истрајност у борби, Бугари су тај пук прозвали Втори железни, односно Други гвоздени пук. И у свим каснијим биткама војници тог пука били су страх и трепет за непријатељску војску.
Четвртина свих ратних одликовања додељених за време Балканских и Првог светског рата припала је војницима и официрима Гвозденог пука. Три команданта изгубио је током тих ратова Гвоздени пук, а они су били познати по томе што су својим војницима у борби говорили: За мном, а не Јуриш. Једном од њих, Миливоју Стојановићу Брки, након погибије, Станислав Бинички је посветио композицију “Марш на Дрину”.
Војнике Гвозденог пука чинили су младићи од 21. до 31. године и били су углавном из Топлице. Половина њих, након завршетка Првог светског рата, није се вратила својим кућама. Остали су заувек на бојиштима Куманова, Брегалнице, Цера и Колубаре.
To su bili moji zemljaci iz Toplice,Puste reke, sa Radana i Jastrebca, ali zato je sada tamo prava pustoš.Em izginuli najsposobniji, em od svake vlaste zaboravljeni. Tako bilo u Balkanskim ratovima, tako bilo u I svetskom, tako bilo i u II svetskom ratu. Sve junak do junaka, ali šta je to vredelo.
To su bili moji zemljaci iz Toplice,Puste reke, sa Radana i Jastrebca, ali zato je sada tamo prava pustoš.Em izginuli najsposobniji, em od svake vlaste zaboravljeni. Tako bilo u Balkanskim ratovima, tako bilo u I svetskom, tako bilo i u II svetskom ratu. Sve junak do junaka, ali šta je to vredelo.
pravi ljudi ostaju ljudi jer to im je nacin zivota a samo govna isplivaju po vodi
pravi ljudi ostaju ljudi jer to im je nacin zivota a samo govna isplivaju po vodi
Sadašnji Srpski junaci kojim bi spravom mogli da se svrstaju sa junacima Gvozdenog Puka završili su u bedi ili su ih naši izrodi poslali u Hag