22.08.2012. –
У недељу, 19. августа, Израел је сместио на граници са Египтом систем тактичке противракетне одбране Iron Dome (Гвоздена купола). Овај систем разрађен у Израелу уз подршку САД, размешта се на најопаснијим деоницама спољних граница земље. Такође он се користи у централном делу ради чувања нуклеарног комплекса у пустињи Негев.
Ситуација на јужним границама јеврејске државе посебно је заоштрена после оружаних провокација на Синају које су приредили исламски (египатски и палестински) екстремисти. Постављање нових тактичких ситема ПРО на граници са Егитпом може да сведочи о предстојећим озбиљним променама политичке слике региона.
Арапско пролеће које је већ изазвало радикалне промене политичког лица многих земаља у региону прети да иницира масовније процесе који у перспективи прете да у путпуности промене распоред снага на Блиском Истоку. Прво звоно које упозорава на сличне промене било је заоштравање ситуације на Синају. У перспективи нестабилност на полуострву може довести до рата, сматра председник Института за проучавање Израела и Блиског Истока Јевгениј Сатановски.
– Египат не контролише Синајско полуострво. Египатске власти домонстрирају сада да покушавају да се боре против терориста на Синају пошто припадници разних терористичких, криминалних групација, бедуинске групације отворено нападају на египатске граничаре, полазећи од својих разлога. Али то је управо демонстрација. Влада непрекидно изјављује да ће она мењати услове Кемп-Дејвида, да ће обновити суверенитет Египта над Синајским полуотрвом. Упркос договору, увођење оклопне технике и авијације није било усаглашено са Израелом, за то Израел није давао дозволу. Ипак упркос Кемп-Дејвидском споразуму испроруке енергената из делте Нила, гаса између осталог, прекинуте су. Петнаест експлозија на цевоводу за годину дана показало је да Египат не контролише чак ни велику извозну ставку, неопходну за преживљавање Египатске Републике. Због тога Израелци су спремни на рат, независно од тога да ли ће то бити рат са иранском резидентуром, а сада је добро познато да Иран организује на Синајском полуострву ћелије Хеболаха како би рукама ове организације стегао Израел са две стране. Или ће то бити рат против терориста Ал-Каиде која контролише добру половину северног Синаја.
Претња из египатског правца, уз сав њен значај, само је једна у широком скупу опасности са којима се суочава Израел. Положај јеврејске државе може нагло да се искомпликује ако радикални исламисти, које подржава Турска и земље Персијског залива, дођу на власт у Сирији. У том случају Израел ће се наћи пред неопходношћу да се брани на свим фронтовима. Тежња да се не допусти такав развој догађаја може да доведе до најнеочекиванијих тактичких алијанси, сматра политиколог оријенталиста Станислав Тарасов.
– Зна се да су нагло заоштрени односи између Израела и Турске, а Турска је активно укључена у сиријски конфликт и предузима активна дејства у савезу са Саудијском Арабијом и Катаром на свргавању режима Башара Асада. Израел може да пружи прећутну подршку председнику Асаду. И најзанимљивије, он сада може да постигне врло занимљиву коалицију. Ако се узме у обзир да прдседника Асада подржава Израел, а Израел до данас разматра могућност напада на Иран, а Иран подржава Асада, може да се створи врло занимљива конфедерација, блок између Израела, Сирије и Ирана. И могућност напада на Иран, опасност од таквог напада може да буде укинута. На тај начин ова акција Израела о којој је реч, испорука ракетних система на границу са Египтом, то је у целини један од знакова да политичка ситуација у региону Великог Блиског Истока трпи озбиљне квалитативне промене.
Може се истаћи да је израелско-иранска тактичка сарадња већ била присутна у прошлости, када је Израел пружао тајну подршку Техерану у току иранско-ирачког рата. Ова подршка је била могућа без обзира на сву антисионистичку реторику руководства Исламске Републике. У данашњим условима када Иран и Израел имају зајендички интерес – не допустити пад Башара Асада који је једнако неповољан по обе стране, таква варијанта развоја догађаја не делује нереално. Како ће то утицати на односе Израела и Ирана у дугорочној перспективи, узимајући у обзир преосталу активност Ирана на границама јеврејске државе, тешко је рећи.
Иља Крамник,
