Међународни суд правде у Хагу утврдио је да злочини српских снага над Хрватима у Хрватској, 1991-95, нису били почињени с “геноцидном намером” да се Хрвати униште као етничка група.

Суд је пресудио да, током рата у Хрватској, власти у Београду и њихове снаге нису починиле геноцид над Хрватима, као што је Хрватска тврдила у својој тужби против Србије.

Гласање

Хрватску тужбу, Суд је одбацио са 15 гласова за, док су се судија Кансадо са Тринидада и Будимир Вукас, “ад хок” представник Хрватске
томе противили.

Контратужба Србије одбачена је једногласно.

Како је рекао председник највишег суда УН Петр Томка, Хрватска није успела да докаже да је геноцид почињен над Хрватима, због чега Србија не може бити проглашена одговорном ни по једном основу.

– Дела која садржавају ацтус реус геноцида нису почињена са специфичном намером потребном да би се дело квалификовало као геноцид – рекао је Томка.

Томка је навео и да МСП слаже са закључцима Хашког трибунала, у којима се наводи да је циљ српских јединица да се насилно истерају Хрвати са дела територије, али не и да их физички уништи.

Како је навео председник суда Петр Томка, ни Хрватска ни Србија нису успеле да докажу да је друга страна починила геноцид.

Одбачена и контратужба

Што се тиче српске контратужбе, Томка је навео да чак и да се докаже да је постојала намера хрватских лидера да се истера српско становништво са територије Хрватске, нема доказа да је имала за циљ физичко уништење становништва.

– Због тога суд у потпуности одбацује тужбу Србије – рекао је Томка.

Председник суда Петр Томка из Словачке је раније током читања пресуде рекао и да Србија не може бити одговорна за дела почињена пре 27. априла 1992. године, због тога што је СРЈ тек тада постала чланица УН и потписница Конвенције УН о спречавању и кажњавању геноцида.

– Суд пре тог датума, Србију, као земљу која је накнадно постала потписница Конвенције, не може сматрати одговорном у смислу члана 9 Конвенције. Држава која је постала чланица потписница Конвенције не може се сматрати одговорном ретроактивно за геноцид по члану 9 – навео је Томка.

Мањкаве изјаве Хрватске

Наведено је и да су многе изјаве које је Хрватска изнела мањкаве, као и да су бројни полицијски записници предати суду непотписани од стране лица која су у њима давале изјаве.

О Готовини

Томка је рекао да друге пресуде, као што је она Анту Готовини, не могу имати пресудну тежину у овом случају.

“То што неко појединачно није осуђен није кључно, али може бити значајно”, рекао је председник суда.

Како је рекао Томка, МСП сматра да је српска противтужба утемељена и везана чињенично и правно за основну тужбу, пошто је Хрватска потписница Конвенције постала 8. октобра 1991. године. То значи да су дела почињена 1995. године, односно током “Олује”, обухваћена Конвенцијом.

– Србија није дужна да докаже негативну чињеницу, односно атмосферу геноцида. Хрватска је дужна да докаже чињенице. Суд мора да буде потпуно убеђен у оптужбе да се десио геноцид и те чињенице морају бити јасно доказане, рекао је Томка.

Пресуда Међународног суда правде је коначна, јер на њу не постоји право жалбе, а државе ће бити у обавези да по њој поступе.

Саопштавању пресуде присуствовао је и министар правде Србије Никола Селаковић. Он је, пре почетка заседања, изјавио да ће Србија поштовати пресуду каква год она била.

Бета, Срна