Хајдучка трава: Штити, негује и кожу зацељује

ХАЈДУЧКА трава, у народу позната и као спориш, столисник, равањ и романтика, одавно се сврстала у ред највреднијих лековитих биљака. Назив хајдучка добила је по хајдуцима који су њомe зацељивали ране. Њен латински назив Achillea millefolium везује се за грчког јунака Ахила, који је као учен човек, у тројанском рату такође користио за видање рана. Ахилово име је добила и због његове изузетне снаге, јер и сама вишеструко снажно делује.

Као самоникла вишегодишња биљка расте у целој Европи, обично уз путеве, на ливадама и пашњацима. Цвета током целог лета, а бере се када је сунце најјаче, јер тада има највише етеричног уља. Етарско уље је понекад плаво због састојка азулена, због чега се користи за припрему уља или крема за сунчање, јер се показало да истовремено штити и негује кожу. Осим тога, хајдучка трава је изузетно богата танинима, органским киселинама, горким материјама које јој дају горко-ароматичан укус, витамином К и Ц, смолом, минералима калијумом и натријумом…

Не изазива навику и може да се свакодневно користи за јачање органа за варење. Представља саставни део великог броја мешавина чајева од разних мирисних, горких и опорих трава. Дијапазон деловања изузетно је широк, све до посипања и превијања рана финим прахом добро осушене и млевене биљке. Овде до посебног изражаја долази деловање азулена и танина.

Званична медицина је доказала да екстракт из листа успорава развој патогених клица, јер танин и етарско уље спречавају загнојавање рана и доприносе бржем зарастању уз ублажавање болова.

У народној медицини хајдучка трава заузима посебно место у лечењу неуредних и нередовних менструација код младих жена, уклањању валунга и других непријатних симптома у климаксу, али и касније, када жене уђу у позније године. Само једна шоља чаја дневно од хајдучице, свеже убране на јаком сунцу, довољна је да ублажи или отклони симптоме које муче приличан број припадница нежнијег пола. Заговорници народне медицине тврде да је успешна и у лечењу белог прања, упале јајника, обољења материце и појаве миома. За све наведене проблеме, као и за болове у рукама и ногама, саветују се купке са хајдучком травом. Купка се справља тако што се 100 грама целе биљке хајдучке траве стави у литар хладне воде да одстоји преко ноћи. Следећег дана вода се загреје до кључања, а затим дода води за купање.

Своју делотворност хајдучица је потврдила и код лечења мигрене, несвестице, нагона за повраћањем, сузења и секреције очију, крварења из носа. Искуство појединих корисника показало је да успешно прочишћава крв и цео организам чак и након исцрпљујућих хемиотерапија.

Хајдучка трава помаже и у лечењу хемороида, чак и када крваре, као и у случају крварења из желуца. Регулише и рад бубрега, а делотворна је и код реуматских болова у леђима. Препоручује се и код ангине пекторис и њених пратећих симптома. Корисна је и за лечење јетре, слезине, панкреаса, жутице.

У веома ретким ситуацијама код врло осетљивих особа, приликом употребе, може доћи до алергијских реакција. У таквим околностима треба узимати изузетно младу и тек процветалу биљку, а чај пити у ситним гутљајима и малим количинама.

ЗА ЛЕЧЕЊЕ УПАЛЕ МАТЕРИЦЕ И ЈАЈНИКА

ПОМЕШАТИ по 3 кашике хајдучице и кантариона, по 2 кашике коприве, невена, ивањског цвећа, млевеног ораха, мајчине душице, босиљка и камилице и по 1 кашику матичњака и мацине траве. Добијена мешавина се прелије са најмање 600 милилитара до литар кипуће воде, остави да одстоји поклопљено два сата, а затим процеди и пије три пута по шоља, гутљај по гутљај. Чај може да се заслади, може да се пије топао и хладан, с тим што ако се пије топао изазива знојење. Да би се постигао жељени ефекат, чај би требало пити најмање три недеље, уз додатно коришћење кантарионовог уља – три пута дневно по 30 капи са мало воде.

ЗА БЕЛО ПРАЊЕ

НАПРАВИТИ мешавину од по 40 грама листова и цветова хајдучице и камилице. У то додати мешавину од по 10 грама жалфије и листа коприве. Од добијене мешавине одвојити четири кашике и прелити са литром кључале воде. Сачекати да се садржај прохлади до температуре тела, процедити и запирати се тако добијеним чајем. Поступак понављати свакодневно све док се не успостави нормална вагинална флора.

З. О. Јоксовић, Новости