Евентуално претварање региона Западног Балкана у „тампон зону“ за смештај избеглица са Блиског истока које не могу да пређу на територију Европске уније није препоручљиво и имало би разарајући ефекат на регион и целу Европу, оценила је холандска експерткиња за питања тероризма и екстремизма Биби ван Гинкел.
„То је нешто што никако није препоручљиво. Такав сценарио имао би разарајући ефекат на регион и читаву Европу. То је сценарио у коме Турска, на пример, каже да ће отворити капије и пустити избеглице у Европу уколико ЕУ не учини оно што од ње Анкара очекује, а са друге стране државе чланице ЕУ појачају контролу граница“, изјавила је Гинкел у интервјуу за портал Балканска безбедносна мрежа (www.балкансец.нет).
Она је навела да, у том случају, шефови држава Балкана треба да се обрате ЕУ и направе заједничку стратегију за случај новог избегличког таласа.
„Нисам сигурна колико су усклађени доносиоци политичких одлука у овом региону у контексту таквог изазова. То би им свакако препоручила да учине јер би их то учинило снажнијим, да заједно разговарају са ЕУ и да нађу решење које сматрају одговарајућим“, сматра она.
Биби ван Гинкел је научна сарадница Међународног центра за борбу против тероризма у Хагу и координаторка кластера за безбедност холандског Kлингендал института за међународне односе. Води и платформу за безбедност Тхе ГлоЦал Цоннецтион.
Гинкел је подсетило да је са Балкана било доста људи који су одлазили у сукобе на Блиском истоку и који су се сада вратили, што представља проблем за све земље.
„Неки су осуђивани, неки су већ и изашли из затвора. Са друге стране, мере за мониторинг тих људи који су се вратили у друштво можда нису толико развијене колико би требало да буду. Ту је и питање да ли треба допустити репатријацију оваквих људи односно да ли су временски довољно кажњени јер је тешко доћи до доказа почињених злочина. Тужилаштва су фокусирана на то да докажу припадност некој терористичкој организацији, припремама пре одласка на ратиште и слично. То су углавном основе за затворске казне, а не да ли је неко некоме одсекао главу, убијао људе или их мучио“, навела је она.
Гинкел је указала да је важно и питање како се у друштво враћају ти повратници са ратишта и да ли је друштво успешно у томе да их одврати од насилних намера које проистичу из њихових идеологија.
„И када ставите људе на програме дерадикализације, који би требало да их одврате од насилних намера који проистичу из њихових идеологија, можете ли заиста бити сигурни у то? Они вас могу преварити и само се претварати да су поново људи који се понашају у складу са правилима друштва. Зато морате држати отворене очи. То је велики стрес за друштво“, сматра она.
Према њеној оцени, ситуација у Западној Европи по питању тероризма је безбеднија него раније, и терористичких напада је мање, али се сада појавио изазов ултрадесног екстремизма.
„У западноевропским друштвима борба против тероризма, и начина како се води дебата око тог питања, довела је до стигматизације муслиманске заједнице. Поврх свега дошао је талас миграната у Европу. Перцепције јавности су да смо суочени са цунамијем који иде на нас, да долази нешто са чим не можемо да се носимо… Због тога, као и због поларизације јавног говора, створен је амбијент у коме јача подршка ултрадесном екстремизму“, додаје Гинкел.
Говорећи о могућем развоју догађаја, Гинкел је рекла да то што су терористички напади у опадању не значи да их више неће бити.
„До тога ће поново долазити и увек на другачији начин. То нам историја говори. Зато је важно да будемо будни, да нам очи буду отворене, да разумемо шта се дешава око нас и како се развија ситуација“, навела је Гинкел.
бета
