Хало, овде Путин

У петак, када је украјинска криза доживела ново усијање због руског хуманитарног конвоја, Владимир Путин је имао телефонски разговор с немачком канцеларком Ангелом Меркел. Био је то, према подацима са званичног сајта Кремља, тридесетчетврти овогодишњи разговор председника Русије и немачке „газдарице“.

Шеф руске државе од почетка године обавио је више од 120 телефонских разговора са светским лидерима а убедљиво се најчешће чуо са немачком канцеларком. Аналитичари тумаче да је овако богата телефонска дипломатија Кремља понајвише последица украјинске кризе која је, нема сумње, данас тема број један за Русију.

Амерички писац Бен Џуда прошле године је објавио књигу о приватном животу Владимира Путина у којој тврди да руски лидер не воли да телефонира. Посебно је, пише Џуда, „алергичан“ на мобилне телефоне па најчешће користи класичан апарат. Ово Путиново неповерење у мобилни телефон амерички аутор тумачи као његово „робовање“ давном времену када је био оперативац КГБ-а.

Волео телефон или не Путин је ове године баш често морао да користи „жицу“. Лане је, према званичном подацима, имао тек 59 телефонских разговара са саговорницима из света, за седам месеци ове године овај број је већ двоструко већи.

Од 34 разговора са Ангелом Меркел 22 су била билатерална – само за њихове уши. Остали су били заправо телефонске конференције у којима су учествовали и други шефови држава.

Меркелова и Путин највише су у међусобној комуникацији користили  телефон у јуну. Било је то у време када је у Украјини било договорено примирје па су били појачани и напори да се оно што дуже одржи.

И док број телефонских разговора Меркелове и Путина није споран њихов садржај је већ друга прича. Представник за штампу немачке владе је, на пример, изјавио да је у разговорима 6. и 16. августа Ангела Меркел тражила од Путина да Русија прекине да шаље људе и оружје у источни део Украјине. Из Кремља су стигла објашњења да је 6. августа Владимир Путин информисао Ангелу Меркел о руском хуманитарном конвоју а 16. августа оптужио је Украјину да је одговорна за трагичне догађаје на истоку земље.  

На другом месту по броју телефонских разговора са Владимиром Путином је француски председник Франсоа Оланд. Руски и француски шеф државе имали су 15 телефонских разговора. Тек шест били су билатерални.

Са америчким председником Бараком Обамом Путин је десет пута имао телефонски контакт и сви разговори били су билатерални. Двојица лидера највише су разговарали у марту – четири пута, у време припајања Крима Русији. 

Следећи на листи најчешћих Путинових телефонских саговорника су председници Казахстана и Белорусије: Нурсултан Назарбајеви (девет разговора) и Александар Лукашенко (седам разговора). Поменута двојица су, иначе, ба челу држава које са Русијом чине царинску унију.

Најгори овогодишњи дан за руског председника био је 20. јули када је изнад источне Украјине оборен малезијски путнички авион МХ17. У вечерњим часовима тог дана Путин је имао четири телефонска разговора: са Ангелом Меркел, британским, холандским и аустралијским премијерима: Дејвидом Камеруном, Марком Рутеом и Тонијем Аботом.

Путин није, наравно, увек доступан. Почетком марта тадашњи привремени председник Украјине Александар Турчинов и премијер Арсениј Јацењук покушавали да добију на телефон руског председника и сазнају шта се то догађа са Кримом. Телефон у Кремљу је узалуд звонио, Путин се није јавио.

Са новим украјинским председником Петром Порошенком руски лидер имао је шест телефонских разговора, сви су обављени у јуну. После тога телефони су заћутали.