Прича о великој афери у Хипо Алпе Адрија банци могла би да, попут бившег хрватског премијера Иве Санадера, покоси и неке српске политичаре, а незванично се чује да се на „црном списку“ налази и Чедомир Јовановић, лидер Либерално-демократске партије.
Kако јављају београдски медији – због сумњи да је путем кредита пран новац, аустријско Министарство финансија увелико испитује милионске кредите које је та банка одобрила српским тајкунима и политичарима.
Подсетимо, сумњиви послови су до 2009. досегли су невероватних скоро 50 милијарди евра и готово уништили банку. Аустрија је била принуђена да национализује банку, а у Бечу је формиран тим од 100 истражитеља.
Чедомир Јовановић је према информацијама које преносе београдски медији, на име фирме Фиделинке (позната фабрика теста) узео два кредита за 8,5 милиона евра и те финансијске трансакције су наводно предмет истраге.
О „богатству без покрића“ лидера ЛДП-а се годинама говори, а однедавно спекулише да би управо послови са Фиделинком могли да буду предмет истраге у Србији.
На позиве напредњака да каже одакле му паре за куповину Фиделинке, Јовановић је уочи Нове године одговорио „да је реч о закупу неких сегмената од стране Агропослова, а да је производња покренута кредитима код пословних банака под комерцијалним условима“.
Власник Агропослова је фирма СХСФ, у којој Јовановић има 45 одсто акција. Међутим, јуче се нико није огласио ни из тог предузећа, ни из ЛДП-а. Јавност се годинама бави богатством овог политичара млађе генерације који је осим кратког бављења новинарством много познатији по томе што се његова радна књижица већ више од деценије налази искључиво у институцијама државе и сумњи да му је богатство много веће од плате која износи око 1.000 евра.
У штампи се појавила и фотографија обнаженог до паса препланулог Јовановића на највишем јужноамеричком планинском врху Аконкагва. У ЛДП-у су тада рекли да је планинарење скривена страст њиховог лидера, што годинама и ради, не коментаришући процене планинарских друштава да такво задовољство може да кошта и до 120.000 евра.
Јовановић је ушао у медије са студентским протестима против изборне крађе на локалним изборима 1996, а потом муњевито напредовао у Демократској странци у коју се учланио две године касније. Многе је изненадио његов избор за шефа посланичког клуба ДОС-а, јер осим што је био без искуства у институцијама, тек је прешао 30. После убиства премијера Зорана Ђинђића био је кратко и потпредседник српске владе. Годинама је у медијима довођен у везу са земунским кланом чији су припадници оптужени за атентат на Ђинђића, али је то негирао.
Прикривање имовине
Крајем 2011. године Чедомир Јовановић се са Божидаром Ђелићем нашао на удару Агенције за борбу против корупције јер није пријавио сву имовину, а агенција је тражила да се против њега подигне кривична пријава. Тада је у имовинској карти навео да прима посланичку плату нешто већу од 115.000 динара, аутомобил тојота пријус и мотоцикл хонда, депозит и штедни улог у банкама у земљи или иностранству, као и да је власник 1.000 акција у Комбинату алуминијума Подгорица, чија је номинална вредност 7.000 евра и 50 одсто предузећа Радна група. У ЛДП-у су правдали лидера неспоразумом због „новог закона и нових института“, на чему се све завршило.
[quote]
Списак бивших сарадника
ЛДП и Чедомира Јовановића је напустило шест познатих имена, његових сарадника. Осипање је кренуло 2007, од бившег шефа државне безбедности Горана Петовића који је тада за ЛДП рекао да је „приватно предузеће у Јовановићевом власништву“. Пар месеци касније је отишао и глумац Бранислав Лечић када је недавно указао да у ЛДП-у не постоји демократија и да је „Чеда од странке направио фирму“. ЛДП су напустили драматург Биљана Србљановић, историчар Никола Самарџић, посланик Слободан Мараш, а велики ударац био је одлазак Весне Пешић и недавно Ненада Прокића који је Јовановића оптужио за изборни пораз, мањак партијске демократије и блокаду партијског рачуна.
[/quote]
У Хипу не знају за истрагу
Хипо Алпе Адрија банка је јуче саопштила да нема званичне информације о наводној истрази кредита које је та банка одобравала српским бизнисменима.
„Ако постоји или буде постојала било каква истрага у вези са пословањем Хипо Алпе Адрија банке у Србији, представници банке ће бити на располагању надлежним органима, како би биле утврђене све чињенице и истрага успешно окончана“, саопштила је Хипо Алпе Адрија банка, истичући „да у потпуности послује у складу са законима и прописима Републике Србије“.
Милионски кредити за српске тајкуне
Позивајући се на истражни тим у Аустрији, Портал Сеебиз.еу је објавио да је пословање Хипо банке под истрагом у читавом региону, а у Бечу се истражује како је Хипо Алпе Адрија банка одобрила милионске кредите српским тајкунима Мирославу Мишковићу, Драгану Ђурићу, Данку Ђунићу, Милији Бабовићу, Милу Ђурашковићу, Ђорђију Ницовићу, Радославу – Лалету Секулићу, али и Душану Бајатовићу, директору Србијагаса.
Портал наводи да постоји сумња да је одобравање 109 кредита преко Србије у ствари било прање новца, а да су домаћи бизнисмени, али и јавна предузећа, попут Србијагаса новац добијали директно преко централе у Клагенфурту и испоставе у Србији. Везе Мишковић-Шарић су у аустријској штампи помињане још пре скоро три године, а сумња се да се фирма Блок 67 асосијејтс, која је градила насеље Белвил у Београду добила навећи кредит у износу од 140,9 милиона евра.
Наводно, то стамбено насеље изградили су Мишковић и одбегли нарко-бос уз помоћ оф-шор компанија, а преко Хипо банке. Мишковић је у притвору, као и Ђурашковић због „путарске афере“, а Лале Секулић због афере Агро банка.
Према информацијама портала Сеебиз.еу, Мишковић је узео седам кредита у износу од 210,8 милиона евра, Милија Бабовић три вредна 80,3 милиона, власник Зекстре Драган Ђурић два од 7,7 милиона, а по један Данко Ђунић 24,6 милиона, Ђорђије Ницовић 3,5 и ухапшени Ђурашковић 3,7 и Секулић 3,4 милиона.
Вести
