Став

ХАПШЕЊА СРБА таман за „сребренички јубилеј“, а заклане Србе у Кравицама сви заборавили

19. март 2015.
ХАПШЕЊА СРБА таман за „сребренички јубилеј“, а заклане Србе у Кравицама сви заборавили

Сетите се како је држава Србија обележила 100. годишњицу почетка Првог светског рата: никако. Тачније, горе него никако, пошто је премијер Александар Вучић прошлог јуна у дневном листу „Франфкуртер алемајне цајтунг“ објавио ауторски чланак у којем је тврдио да смо Немцима ми Срби били „непоуздан партнер и нисмо умели да будемо савезник“, а за то што „Срби и Србија никада нису уживали велику популарност и наклоност немачког народа и државе“ оценио је да није „нимало чудно“.

Сетите се, такође, како је држава Србија обележила 200. годишњицу рођења Петра Петровића Његоша: опет никако. Имала је те 2013. „паметнија“ посла, као што је потписивање злочиначког и противуставног Бриселског споразума, и никако јој није падало на памет да подгорички режим Мила Ђукановића узнемирује подсећањем на то да је Његош био – српски песник.

Али, како се држава Србија припрема да обележи предстојећу 20. годишњицу „геноцида“ у Сребреници? Радно! Као што су јутрос пренели сви водећи медији, седам особа је ухапшено широм Србије, под оптужбом да су у јулу 1995. починили ратне злочине против цивилног становништва на локалитету Кравице. У агенцијским вестима наводи се да је „међу жртвама више од 1.000 цивила муслиманске националности чији су посмртни остаци идентификовани у масовним гробницама на више локација“.

Ако су званично Сарајево и његови западни покровитељи можда бринули како да приступе 20. годишњици „геноцида у Сребреници“, пошто су одавно, упркос бројним фабриковањима и кривљењима чињеница, потрошили све теме везане за тај догађај, београдско Тужилаштво за ратне злочине и МУП Србије овим хапшењима додали су им свеж материјал за употребу. Онај излизани наратив о „осам хиљада цивила“, који су наводно стрељани по ослобађању Сребренице, сада неће морати да се ослања на већ досадне, толико пута поновљене приче, већ ће моћи да се подупре „новим моментима“, овог пута о „злочину у Кравицама“.

Све ће да ураде, само да се не помиње први злочин у Кравицама, почињен на Божић 1993. године, када су монструми Насера Орића управо из Сребренице упали у то село и поклали недужне мештане. И тој годишњицу, наравно, власт у Србији није придала никакав значај.

Фонд стратешке културе

Оцените текст
0 / 5

Your page rank:

Повезани чланци

Тагови
19. март 2015.

коментара

  1. Sve ove tuzitelje treba suditi za zlocine nad srpskim narodom zajedno sa tadicem vucicem nikolicem dinkicem labusom vlahovicem piticem cedicom udovicki vinogradarima djilasima draskovicima kandickama milickama biserko i ostala gamad

    Одговори

  27. Ispovjest preživjelog s Vozuće – Ljubi brata mrtvog svog… 19 Mar 2015 – 17:38 Ispovjest preživjelog s Vozuće – Ljubi brata mrtvog svog… Ispovest Novice Banovića, jedinog preživelog srpskog borca u monstruoznom zločinu u Vozući. Morao je da poljubi odsečenu glavu svog mrtvog druga i da gleda koljače na delu DAJ mi da se napijem vode! To mi je poslednja želja. Da ne umrem žedan. Ako mi ne ispuniš poslednju želju i žedna me zakolješ, ti ćeš celog života biti žedan! Ovo su, kako se pokazalo, bile spasonosne reči koje su pokolebale krvnike i ostavile u životu Banjalučanina Novicu Banovića (55), pre dvadeset godina na vozućkom ratištu. Umesto u smrt, poslali su ga u logor. Samo koji trenutak pre nego što su ga upitali za poslednju želju, koljači Sakiba Mahmuljina, glavnokomandujućeg Trećeg (zeničkog) korpusa takozvane Armije BiH, i, njihova sabraća po zločinu strani mudžahedini, primorali su ga da poljubi odsečenu glavu srpskog borca. Bila je to, kaže, samo jedna od desetak odsečenih srpskih glava koje je lično video tog krvavog 10. septembra 1995. godine. – Ljubi brata, mrtvog, svog – govorili su mi pružajući tek odsečenu glavu, iz koje je još kapala krv. To sam i učinio uz pomen Boga – počinje potresnu ispovest za “Novosti” Novica Banović, jedini preživeli od njih 27 sa spiska nestalih iz svoje jedinice. – Neizbrisivo su mi se urezale u sećanje te užasom ispunjene plavkaste oči, meni nepoznatog, smeđokosog mlađeg srpskog vojnika. U velikoj ofanzivi takozvane Armije BiH i mudžahedina, potpomognutih NATO avijacijom, 10. septembra 1995. godine, kad je posle gotovo četvorogodišnje opsade pala legendarna Vozuća, Novica je čak tri puta tog istog dana ranjen. Sutradan je i zarobljen, da bi svetlo slobode ugledao 10. januara naredne godine. Zato Novica svakog 10. septembra i januara pali sveću što ostade među živima, ali i za pokoj duša saboraca mučenika. Od njih 27 sa spiska nestalih, iz 14. srpske brigade pritekle u pomoć vozućkim borcima, što su branili Mašinski vis, kotu iznad Vozuće, jedino je on ostao živ. Ostalih 26 su surovo pogubljeni, mahom odsecanjem glava. – Granata je pogodila naš rov, a da sam prvi put ranjen u slepoočnicu osetio sam tek slivanjem krvi niz lice – priseća se Novica. – Potom sam osetio i strahovit bol u butini desne noge. Borio se i pucao sve dok mu neprijateljski metak nije prostrelio lakat leve ruke. Teškom mukom uspeo je da otpuže i zakloni se u obližnje šipražje. Puščanu cev je držao pod grlom, u slučaju da bude otkriven, da sam sebi prekrati muke. – Ubrzo su naše pucnje nadjačali halakanje i poklici “Tegbiiir”, “Alah uekber”, “Kolji, voda vri”! Bespomoćan, gotovo ne verujući svojim očima, gledao sam kako kolju ljude – svedoči za “Novosti” Banović. – Bilo je to sumanuto smrtno orgijanje domaćih i stranih džihadlija, nad živim ali i mrtvim Srbima. Gledao sam kako mojim teško ranjenim saborcima uz jezive krike, jednih od bola, a drugih od bodrenja i zadovoljstva, odsecaju glave, uši, ruke, prste. Sevali su noževi, sekire i sablje, a krv je šikljala na sve strane. Imali su “sreće” oni koji su poginuli od gelera granate ili metka. – “Tvrda glava, tvrda glava!”, razabrao sam reči omanjeg bradatog mudžahedina, koji se sumanuto iživljavao nad mojim mrtvim ratnim drugom. Udarao ga, mrtvog, po glavi nečim što ponajpre podseća na tomahavk, indijansku sekiru. Odmah po mom ranjavanju, Željko Radonjić (43), iz Bočca kod Banjaluke, otišao je po pomoć. Tada sam ga poslednji put video živog. Ekshumiran je iz masovne grobnice u vozućkom naselju Stog – bez glave! Takođe bez delova tela ekshumirani su i saborci iz rova Milan Mikić (57) iz Laktaša i Slavko Janković (45) iz Bistrice, kod Banjaluke. Baš kao i naš svirepo pogubljeni komandir, Zlatibor Zečević (58), rodom Crnogorac, i mnogih drugi od njih 26 – bolnim glasom završava Novica ispovest, dodajući da ga posebno mori činjenica da, ni posle 20 godina od najmonstruoznijih zločina na vozućkom ratištu, još mnoge lobanje i kosti srpskih stradalnika nisu sakupljene ni pronađene. Takođe, porazna i nedopustiva je činjenica da se niko od istražnih i pravosudnih organa BiH nije zainteresovao za njegovo svedočenje

    Одговори

  32. Па колико је то село Кравице, ако је побијено хиљаду Муслимана? Неки градић? Као и Сребреница која за 150 година уназад укупно није имала 8 хиљада становника…. Шта себи дозвољавамо……………….

    Одговори

  37. Tu se vidi koliko smo odani evropi,sve sto oni zamisle nasi funkcioneri ce ekspresno da urade ako treba da uniste Srpski narod ili da ga uslove da mora da rade za 200 eura to ce uraditi bez obzira na sve, postali smo poltron drzava,,,

    Одговори

  39. TOSU FASISTICKA POSLA ISCENIRALISU TA ZLOCINSTVA I OCRNILI ONE KOJISE BORILI PROTIV FASIZMA FASIST POBILI NA MILIONE NEVINI SRBA A SAD DIGLI GRAJU SA PAR HILJADA RAZLIKE U NASIM STRADANJIMA NEOPRAVDAVAM NIKAKAV ZLOCAN ALI SE SE SAMO JEDNA STRANA OKRIVLJUJE DRUGA IAKO JE KRIVA NIJE ZALOSNO STA IMPERIJE RADE OD NASE LJEPE ZEMLJE KAKO JE UNISTAVAJU I LJUDE TRUJU FIZICKI I PSIHICKI PA POSTAJU BOGALJI UMNI I FIZICKI KAKVA JE TO DEMOKRATIJA SA URANIJOM KO ZNA KOLKO CEDUGO TE POSLEDICE TRAJATI

    Одговори

  42. TACNO JE DASU SRBI POKLANI NA STOTINE MJESTA TO TREBA DA IZNOSI SVAKI DAN S D S NECE VALJDA DODIK DA SE KACI SA SVOIM PRIJATELJIMA SA ZAPADA A POSEBNO SA SRBIJANSKOM VLADOM DODIKOV ZAMAK JE SKUOLJI OD KOSMAJCEVE IMOVINE U BEOGRADU NIKO NEZNA GDE TO DODIK I KAD ZARADI KAKVA GOD VLAST DA BUDE U SRBIJI DODIK CE DAIM TITRA

    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!