На пуне главе муке и невоље незапослених, који немају прихода, и не много мање јаде и бројних пензионера и запослених којима су прописима смањени приходи или им их је послодавац смањио, па сви ти све мање имају новаца и за храну и опстанак, дошао им је као гром из неба и повећани порез и на њихов кров над главом. Порез на имовину је многима у овој години скоро дуплиран у односу на прошлу годину, а још им нема никаквог бољитка. А све је било нетранспарентно и тихо око тог, док их нису ударили по глави решењима о порезу.
Иако је градска управа Београда решењем још у новембру прошле године у просеку „утврдила“ за око 11 посто већу просечну цену квадратног метра стана за плаћање пореза у овој години, нисмо о томе били шире обавештени, иако је то објављено у службеном листу. Није случајно било тако, али је добро да јавност дозна бар сад како се то догодило. По закону основицу пореза на имовину чини остварена просечна цена стана, коју утврђује управа града Београда „на основу цена остварених у промету одговарајућих непокретности по зонама“ у девет месеци прошле године за порез у овој години.
И заиста је у објављеном решењу Секретаријата за финансије града Београда од 28. новембра прошле године „утврђено“ да су тако просперитетно порасле цене по метру квадратном станова и кућа у Београду. Није објављено образложење, нити су познати „подаци“ који су за то коришћени. Да су тако порасле цене била би штета што то није шире обзнањено, како би се можда убрзано градио и „Београд на води“. Али агенти за промет непокретности тврде обратно, да су цене квадратног метра стамбеног простора опале. И из огласа о понуди и тражњи то се назире. Дакле постоји оправдана сумња да објављене цене квадратног метра непокретности у Београду нису „остварене у промету“, како то прописује закон, него произведене од управе града Београда да би што више пореза наплатили. Зато је неопходно да неки орган изврши увид у „остварене цене“, како би се утврђене цене ускладиле са законом и остварио поштен однос између порезника и грађана.
У новембру прошле године управа Београда је донела и две одвојене одлуке о зонама Београда за плаћање такса и накнаде за уређење земљишта и за плаћање пореза на имовину. Овом последњом је поред 12 зона Београда за плаћање пореза уведена у овој години и тринаеста. Промењене су и територије зона, што по закону може бити засновано само на заиста бољој опремљености и саобраћајној повезаности, коју је тешко толико запазити у Београду. Али су тако бројни порески обвезници прешли из јефтиније у скупљу зону, па их је и по том основу сустигло даље поскупљење квадрата крова над главом. И коначно сам порез им је у решењу обрачунат по прогресивној стопи од нуле до два одсто од њихове „утврђене“ цене квадратног метра. Тако је многима порез у овој години и дуплиран у односу на претходну.
У Уставу је милозвучно записано да је „обавеза плаћања пореза и других дажбина општа и заснива се на економској моћи обвезника“. Истина, та уставна праведност још је „на грани“. Десет одсто пореза на уље, млеко и хлеб највише одузме управо од танке економске моћи најсиромашнијих. Мало је обвезника пореза којима је економска моћ порасла колико и повећани порез на имовину за ову годину. Многима ће наступити ризик да изгубе и кров над главом да би платили повећани порез. Иако у Уставу пише и да је „одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни дозвољено само у складу са законом“, очито је да је од градске управе Београда утврђивањем цене квадратног метра изнад „цена остварених у промету“ и проширење зона без боље опремљености и повезаности прекршен и Устав. А како онда да се увећа и поштовање закона од стране грађана и боља наплата пореза?
Консултант за страна улагања
