Влада у Приштини усвојила је извјештај у којем се наводи да је споразумом о демаркацији границе дио територије Косова додијељен Црној Гори. Извештај је кредибилан, каже косовски премијер Рамуш Харадинај, док је став Српске листе да неће подржати никакав споразум о демаркацији са Црном Гором.

Предсједник комисије за демаркацију Шпејтим Булићи казао је да извјештај претходне комисије није у сагласности са граничном линијом које су имале Црна Гора и некадашња аутономна покрајина Косово.

„Владина комисија за демаркацију граничне линије са Црном Гором оцијенила је да споразум који је потписан у августу 2015. године између Косова и Црне Горе није правичан јер није узео у обзир материјале који су били у корист Косова“, рекао је за „Коха диторе“ Булићи.

Косовски премијер Рамуш Харадинај оцијенио је да је нови извјештај кредибилан и да су га саставили стручни људи који су потврдили досадашње тврдње да је Косово ранијом верзијом споразума оштећено по питању територијалне цјеловитости. Харадинај је додао да је извјештај нове комисије показао да је Косово управљало територијом до Куле и Жлепа.

„Седамнаест одсто територије Црне Горе било је уписано у катастарске регистре те републике“, написао је Харадинај на Фејсбуку, вјероватно мислећи на некадашњу администативну територију јужне српске покрајине.

Наравно, седамнаест одсто територије није мало, а може се рећи да су овакве изјаве додатно непријатне, нарочито ако долазе од највиших званичника, па макар служиле само за унутрашњу употребу.

Идући том логиком многи су се у Црној Гори већ досјетили да је 1913. године Метохија са Пећи била у саставу Црне Горе, што само показује колико је мало поребно за отварање Пандорине кутије на Балкану.

Истовремено, министар спољних послова Црне Горе Срђан Дармановић још једном је поновио да је питање демаркације са Косовом за Црну Гору завршена прича, и додао да се узда у „демократску снагу косовских институција“.

„Питање демаркације је сада проблем Косова. Скупштина Црне Горе никада није поништила међународни споразум и то се неће десити ни овом приликом“, био је јасан Дармановић.

Свакако треба рећи да је уздање црногорске стране у „демократски капацитет Косова“ заправо само еуфемизам за очекивање Подгорице да ће ово питање бити позитивно ријешено под притиском САД и НАТО-а.

У том смислу можда је тренутно од билатералних односа између Црне Горе и такозване републике Косово занимљивија унутрашња динамика у самом политичком животу Приштине.

Наиме, споразум о демаркацији већ је показао јавно неслагање коалиционих партнера садашње власти на Косову, коју чине Демократска партија Косова (ДКП), Алијанса за будућност Косова и Иницијатива за Косово и друге странке.

Лидер ДКП Кадри Весељи, који је и предсједник скупштине Косова, прошле недеље је казао да сви посланици његове странке у парламенту сем једног подржавају актуелни споразум.

На другој страни, Покрет Самоопредељење као највећа странка у парламенту Косова је против споразума, и према ријечима посланице Аљбуљене Хаџију, премијер Рамуш Харадинај прво што треба јесте да поништи споразум.

Занимљив је такође и став такозваног предсједника Косова Хашима Тачија који је позвао посланике у скупштини да ратификују споразум о демаркацији са Црном Гором, што само појачава утисак конфузије која по овом питању влада у Приштини.

„Желим да вјерујем у политичку вољу изабраних представника грађана, али истовремено позивам све посланике Скупштине Косова да независно од партијске припадности буду уједињени у ратификацији овог међудржавног споразума“, написао је Тачи на Фејсбуку.

На концу, ту је и став представника Српске листе на Косову, који су још претходног косовског премијера Иса Мустафу обавијестили да они неће подржати ратификацију споразума, јер се томе противи званични Београд, а што би уједно значило и индиректно признање независности Косова.

Небојша Поповић, Спутник