* Харалд ХАРМАН показује шта је све настало у периоду од шестог до четвртог миленијума пре н.е. када је Стара Европа била на врхунцу свог развоја и опстала је на Балкану високо развијена култура која је још пре Месопотамије познавала чак и писмо
* У петом и раном четвртом миленијуму пре н.е. имала је градове са великом концентрацијом становника, вишеспратне храмове, сакрално писмо, простране куће са четири или пет просторија, професионалне грнчаре, ткаче, ковнице злата и других метала…
_______________________________________________________
ДА ЛИ вас је некада интересовала праисторија човечанства која је у домену праисторијске археологије?
Ако јесте онда сте можда посетили неке локалитете на тлу Србије као што су Лепенски вир или остаци Винчанске културе, а у школи су вас учили да Грцима дугујемо темеље нашег модерниог света.
Потпуно нову слику добијате о праисторији Старе Европе ако прочитате књигу немачког научника Харалда Хармана „Загонетка Подунавске цивилизације“ ( Откриће најстарије високо развијене културе Европе) коју је објавила веома угледна издавачка кућа “Академска књига” из Новог Сада, употпуњену свим потребним научним апаратом као што је коришћена литература.
Харман (1946.) је пре свега лингвиста, али је поред генералне лингвистике на унивезитету у Хамбургу студирао и праисторију. Докторирао је у Бону и хабилитирао у Триру 1979. што му је омогућило да као професор предаје на неким немачким и јапанским универзитетима.
Члан је Истраживачког центра за вишејезичност у Бриселу и потпредседник Института за археомитологију у Калифорнији и директор његовог европског огранка у Финској где му је сада стално боравиште .
Објавио је четрдесетак монографија из историје културе, лингвистике и историје религија.
Неколико књига и чланака је посветио најновијим истраживањима и сазнањима о до сада занемареној подунавској цивилизацији јер су се тим налазиштима у којима су нађени материјални остаци чија се старост враћа у осми и седми миленијум пре наше ере археолози почели да баве тек у двадесетом веку.
Сада су, захваљујући најмодернијим методама истраживања могли много прецизније да датирају артефактЕ из периода које археолози називају палеолит, мезолит и неолит.
Неке од важнијих Харманових књига су „Наслеђе старо Европске културе“(1917), „Корени древне Грчке цивилизације”, (2014) „Култура сећања у транзиционом периоду из праисторије до класичне антике” (2013), као и његова прва књига преведена на српски “Загонетка Подунавске цивилизације” (први пут објављена 2011. године а проширено реиздање из 2017.)
Признајући да се још увек сматра да је грчка цивилизација прва високо развијена европска култура, која је унела светлост у таму праисторије”, Харман је у уводу истакао да је књига која је пред читаоцем показала да је европска цивилизација много старија од грчке и својим је наслеђем у бакарном добу створила претпоставке и услове за успон грчке културе у првом миленијуму пре нове ере.
Харман тврди да је у “петом и раном четвртом миленијуму пре н.е. Стара Европа имала градове са великом концентрацијом становника, вишеспратне храмове, сакрално писмо, простране куће са четири или пет просторија, професионалне грнчаре, ткаче, ковнице злата и других метала, као и друге уметничке занате који су производили широк асортиман артефаката високог квалитета”.
Харман у овој књизи показује шта је све настало у периоду од шестог до четвртог миленијума пре н.е. када је Стара Европа била на врхунцу свог развоја и опстала је на Балкану високо развијена култура која је још пре Месопотамије познавала чак и писмо.
Харман у овој монографији о једној, до сада мало познатој цивилизацији, први пут упознаје ширу читалачку публику са њеним достигнућима показујући да су све културе које су се стварале у Европи имале исто порекло.
Вера Кондев
Факти
